Просветни гласник

И С Т О Р II Ј

А С В Е Т А

263

разлику од оних Арављана што живе у праморју. Арављани као општи назив народа свех\т, полуострва позајмиди су пауци Грци. Стари земљописцц дељаху Аравију па ове дедове. а) Пегрејску Аравију (АгаМа РеЂгаеа тако прозвапу због града Петре (Ре1га) или старог Едома. У овом је крају гора Сннај чувена са својих извора и паше за стоку. Ову област и чест Палестине беху Римљани уредили као ировинцију Аравију ; б) СреКну Аравију (АгаМа ГеПх). поред Црвенога мора. Она је обухватила садашњи Јемен и Хадрамаут и чинила сабејску државу, чувену по својој плодовитостп и трговачком промету. Ту расте кава, одатле се носи и данас међу хришћански свет тамњан и измирна. Преко те земље вођаху Јегипћани, Јевреји и Финичани трговину са земљом Офир или Инђнјом, Ту у старо доба као и сада беше много наиредних трговачких места, као Марјаба ирестоница сабејске државе ; Муца (Моха), Адана (Аден), Макораба (Мека), Јатрииа (Медина); Сабата (еаћћаШа) у Хадрамауту, големо тржиште тамњана; в) Источну Аравију (Оман), у којој становаху друга, а не Арављанска племена (Масае); г) Североисточну Аравију (Е1-Асћза) са градом Гером иристаништем за трговачку робу између приморске Аравије, Инђије и Јегипта. У близини бегае на гласу вађење бисера и корала, што се преносило у друге земље; д) Северну или пустињску Аравију (АгаМа (1езег1а), пзмеђу Сирије и ЕуФрата. У њој становаху номади Измаиљци и Мидијанити, од којих први беху пљачкаши, а други вођаху караване из Сирског у аравијско приморје. Арављани су семнтовског порекла. Они имађаху много лепих и ружних особина. Трезвен, трпљив, јуначан, великодушан, гостоприман, наклоњен ратппчком одушевљењу, - Арављанин је иоред тога завидљив. осветљив, суров. Немилосрдан према непријатељу, он заклања свакога који прекорачи праг његовог гаатора, Воли не само своје племе, своју нородицу, но и свога коња, своју камилу, другове своје радости и несреће. Неуморни коњаник он проводч слободан живот и пљачка, зато се и називаху Арављани бедујинима или сараценима (пљачкагаима).

Организација Арављана, као п свих других номада, беше патријархална. Они беху подељени на многа илемена, свако под влашћу гаеика илп емира. Љихиа вера беше разнолика. Народ је обожавао небесна светнла, ау нриморју беше прнврженика и јеврејске и хришћанске вере. У Аравпји није било дакле ни јединства народног, ни верозако ног. И једно и друго створио је Мухамед. Мухамед. — Мухамед се родио у Мецн. Сироче од ране младости (без оца и мајке, иа и без имања), он је служно у караванима који одржаваху трговачку везу са Сиријом. Умешност у послу стекла му је иаклоност младе удовице Кадиџе, која га најнре узе за вођу својих послова, а за тим и пође за њега. Петнаест година Мухамед проведе у самоћи, мислећи о начпну како да удеси својим суплеменицима чисту веру. Тога ради често вољашо да се иовуче у некакву пећину, у којој се одаваше дубоком иремишљању, верујући свом верозаконом заносу у чудновата приказивања. У четрдесетој години јавн се Мухамед као пророк, кога је Вог послао да обнови Аврамову веру ; да научи свет науци једног свемоћног Бога, која се кратко састојала у овим речима: Бог је један и Мухамед његов иророк. Његову науку нрво примншењегова жена, роб Зеид, зет Алија и богати Абу-Бекр. Мухамед је придобијао свег својом важном личношћу^својнм живим говором цупим ноезије. Ои^заустављаше поклонике на путу у Меку, која беше средигате народне вере, да их отргне од обожавања идола и тим начином стече голем број приврженнка; али и иротивнпка, који се још држаху старе вере н прећаху му смрћу. Мухамед мораде одбећи у Јатрииу, која се после нрозва Медином, нророковим градом. Од те године, 622 назване Хеџир (бегство), ночегае да рачунају време. Становници Јагрипе присгадоше свом вољом уз Мухамеда, тако да он од тада имађаше одану војску чијом помоћу могаше да изврши своју голему намеру: да народу створи једну веру и једну државу. Пророку је нспало за руком да оевојн Меку и поруши ндола. Ускоро за тим и остала арављанска племена иризнагаега. Он нремишљаше да огласи рат и осталом свету, али умре (632).