Просветни гласник

378

ш к о л е У

мали прописног сведочанства о учитељској сиособности. Пре 3 год. било је наставника с уредном сведоџбом 80, 83 "1 о , а без сведоџбе 19, 17 °1 0 . Највише оваких учитеља без довољне квалиФикације има у шкодама нравосдавних и протестанских унијата и у шкодама источно-нравосдавних, и то ио 30,„, по 30, в и по 25, 3 од 100. Код евангедика аугсбуршке вероисповеди има таких неиспитаних учитеља више од 15 на 100. По аоложају бнло је 20 249 (или 87, 41 °/ 0 ) редовних (сталпих) учитеља и 2909 (или 12, 56 °1 0 ) учитељских застунника. Међу љима се налазило 453 (или 1, в °1 0 ) учитеља који су свештеници. По иолу имало је 20 580 (или 88, 8 ,° 0 ) учитеља и 2578 (или 11, 13 °1 0 ) учитељица. Пре 15 год. било је много друкчије. Онда. је у Угарској било 17 106 учитеља (т. ј. 9б„ 5 °1 0 ) и само 686 (т. ј. 5 , 85 °ј 0 ) учитељица. Прираштај учитеља износи дакле за то време 3474 (или 20, 3 °1 0 ), а прираштај учитељица 1892 (пли 278. 8 °1 0 ). Другим речима: за 15 година, т. ј. од 1869. па до 1884. г., растао је број учитеља у средњу руку, све но 231, в , — а број учитељица само ио 126; у носледње пак време прираштај учитеља износио је само 199,„ — а прираштај учитељица по 179, в . То значи, да су се данас учитељице у Угарској почеле множитп онако исто као и учитељи, и о тои се Факту води велики рачун како у Угарској тако и у осталом свету, и то нимало с повољне стране но општи развитак школа. Највише се учитељица налази у школама разних дружина (62, 5 °| 0 ), приватнпх лица (56, 5 °!о), државпим (33, 4 ° 0 ) и оиштинским (21, 2 ° о ). Најмање их има у школама нравославних унијата (0, 5 ° о ), па онда у школама евангелпчких унијата и V школама евангелика аугсбуршке вероисповеди (1,6 °: 0 ). С обзиром на знање маџарскога језика, који се по закону од 1879. г. мора учитп у свима основним школама, статистички подаци показују, да су од 23 158 учитеља основних школа потпунце онали тај језик њих 19 121 (пли 82, 56 °! о ); прилично су се служили тим језиком њих 938 (или 4, 05 0 1 0 ); 1857 њих (или 8, 2 °1о ) врло су површно знали тај језик, а 1242 (или 5, 3 ,°| 0 ) нису га баш нимало знали. Од учитеља који никако не знају иаџарски

највише их има у школама источно-православним (45,з°| 0 ), па онда у школама православних унијата (26,^ 0 !,,) и у школама евангелика аугсбуршке вероисповеди (26° о). По закону од 1875. г. сви учитељи основних школа и све учитељице разних дечијих забавишта и завода за сирочад имају араво на аензију. У Угарској има 16 205 основних школа и 364 завода за малу децу (дечија забавишта) и у њима ради 23 158 учитеља (учитељица) и 532 чувара (чуварице). Од та два броја долазе на терет „земаљског пензионог Фонда ( ' њих 17 552 или 73, в ,° 0 . Свештеници и калуђерице, а тако исто и они учитељи који улажу у друге Фондове према уређењу својих вероисповедних општина, не морају ништа улагати и у „земаљски пензиони фонд ". — Потпуна нензија износи 600 динара, а за већу од ове пензије (наравно да су у том случају и удози већи) осигурадо се само 306 учитеља. Год. 1883. уживало је редовну годишњу пензију њих 230 и целокупна њихова пензија износила је те године 41 584, в 1 дин.; 670 удовпца имале су редовно годишње издржавање, које је укупно износидо 116 017, 10 дин.и 1254 сирочади која су те године иримида 66 225, 44 дин.; на 11 чланова издато је 1481, 34 дин. у име додатка на пензију, а на 14-ролица издато је 1884. г. једном за свагда свега 3230 динара. Основни капитал износио је те године 9 072 569, 92 дин., а г. 1875. нпје га било више од 978 759, а8 дин., тако да према овоме вздази да се овај пензиони фопд уведичавао годишње све по 899 090, ов дин., - што је, на сваки начин, огроман папредак. Овај земаљски »пензиони фонд учитељскв" сматра се свуда као врло лепа установа, само се уређењу његовом ииа замеритп то, што учитељи много у њ улажу, а пензија, која додази тек посде навршених 40 год. сдужбе и посде навршене 65-те годиие живота, не износи више од 600 дин. на годину. Ово је доиста врло скромна и управо недовољпа накнада за тодаке новчане жртве које учитељи подносе, улажући у тај фонд . За то сви учитељи у Угарској жеде да се закон о пензијама учитељским подвргне озбиљној ревизији и на боље измени. У овом погдеду и наши учитељи до скора нису ни мадо боље стојали; само је разлика између њих и угарских учитеља у томе, што