Просветни гласник

КАРЛКТЕРНЕ СЛИКЕ

знам, да их и немам и ја рачунам само на заслуге и милост Исусову". Она гласно заврши говор читањем 51. нсалма. Еад је снустила главу на нањ, узвикну она још: „Господе! у твоје- руке иредајем моју душу!" Нико не оста, ко није занлакао, па и саме присталице Маријине плакале су. Њено мртво тело сахрањено је поред њеног супруга. — У еве земље продр'о је глас њезиног ретког разума и њене прекрасне душе. И ако доцкан, али оиет су свуда прдтиле сузе њену жалосну судбу. Вешгаци и несници старали су се, да је у својим делима ирославе. А врховни судија, који је изрекао смртну иресуду, по извршењу исте полудео је, и непрестано је викао: „Бежи бежи од мене Јованка", — и тако јеумр : о. Тако је жалосно свршила свој живот ова добра енглеска краљица, без икакве крпвице. 3. Једисавета и Марија Стуарт (1558—1603) Из страха од своје сестре по оцу, краљнце Марије, Јелисавета је живела у најстрожијој усамљености, али је то време употребпла корисно на своје образовање. Чпм је Јелисавета добила вест о смрти сеетриној похитала је са великом радошћу у Лондон где је народ дочека с узвицима радости. С њом је, као што Бнглези веле, настало у земљи славно време. Први посао младе краљице бпо је тај, да евангеличку науку опет новрати, као што је била за време Едуварда VI. Али при томе је поступала веома мудро. Мало по мало укидати су католички обичаји, који су за време Маријино уведени. По том је саму себе објавила за ноглавицу цркве и у 39 чланова утврдила је веру, која се од тада назвала Енглеска велика црква пли еии-

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ 367

скоиска црква. Католичка црква била јој је већ за то мрска, што нпје брак међу Хенрихом VIII и Аном Булен, њеном матером, признала. Али и њен бистар дух није се могао никако помирити са нојмовпма католичке цркве. У осталом њен карактер био је чудновата мешавина од добродетељи и погрешака. И ако није била лепа опет је бпла веома добра, и допадљива. Према простом народу била је врло снисходљива и добра, и старала се на све начине да задобије народну љубав. Људи из нижих сталежа могли су слободно њој долазити. Она је примала њихове молбе врло радо, благодарила им је за њину оданост и разговарала се с њима тако, да је сваки поданик са највећпм чуђењем одлазио од своје краљице. Али према великашима се понашала веома гордо. 0 светковинама, кад је она излазила пред свет и ишла у цркву, прича један сувременик овако : „Најпре изађе једна гомила племића — грофови, барони и ритери ; по том је ишао канцлер међу два лорда, и носио је мач и печат. За њим је ишла Јелисавета, и куд год она ногледа падали су присутни на колена. За њом је ишао дугачак низ лепо одевених женскиња, а са обе стране стајао је ред племића у богатом оделу и са позлаћенпм убојним сикирама". Она је била врло сујетна и госнодетвена. И у старости сво.јој радо је слушала, кад .је по леноти са Венусом, по мудрости са Минервом и по иоштењу са Дијаном уиоређиваху. И ако је волела да буде у друштву људи, ипак се никад није удавала само да би била слободна. Њу је нросио и Филип II, али га је она одбила. (Наставиће се)