Просветни гласник

434

Додатак 1. Површина ограничена од такова три полукруга зове се Арбел (Агће1и8). Додатак 2. Ако аоделна тачка С аада у само средиште задатог иолукруга т. ј. у тачци АВ . — јј —' онда су ооа мања иолукруга Једнака, уи иравна је једнака иолуаречнику, и Арбсл јс

раван кругу коме ]е иречник аолуиречник еамог задатог круга. Из дела »ВгоскташГб Р1аште(.пе << горње аадатке самосгалпо израдио ПРЕДЛВА'1 ПЕГОТИНСКЕ П1МНАЗИЈЕ. ј^ОСТА рвковит

ПЕДАГОШКЕ СТБАРИ

ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ У ШКО,ЛИ Писмени задаци у гимназијама и реалкама у нас се први пут обавезно уводе правил.има од 20 октобра 1883 године. До тог времена писмени задаци ако су и давани, они су давани по увиђавности самог наставпика, никад пак по плану, који би обвезивао како наставнике тако и ученике. Осим тога, таки задаци ретко су кад давати у школи на часовима, него су давати као домаћи задаци. Најпосле оцене, које би ноједини ученици из ових задатака добијали, нису никад у књигу оцена увођене, те за то на прелазак ученика нису никаква утицаја имаде, док по садашњим правидима о иисменим задацима оцене из тих задатака имају па предазак ученика са свим нресудап утицај. Као што се, дакде, види, правидима о писменим задацима у шкоди од 1883 године створен је у нашим средвим школама нов ред ствари; тим правидима створено је за оцену ученичких способности ново мерило, које као новост заслужује да се добро на око узме, и да се у свима својим последицама марљиво оцени. * * * Пре свега ваља се упитати, каквом се циљу тежи са писменим задацима у школи ? На ово питање одговарају нам сама иравида о тим задацима. Из тих правида као да излази да се ови задаци за то дају да сви .ученици у сваком двомесечју по неколико оцена добију, те да се на тај начин дође до такве двомесечне оцене, која ће нравон ученпчком знању најпотпуније одговарати, и спречити могућност да п неспремни у старије разреде нрелазе.

Ово ће бити прави смер нашим нравилима о нисменим задацима у школп, а све друге користи, које би долазиде од писмених задатака, могу се слободно и не сноменути, јер њих може бити и не бити: све зависи од тога, како се с тим задацима ноступа. Овакав смер нисмених задатака у школи чини, да су ови задаци као наставна и васпитна мера веома неудесни, док се, с друге стране, номоћу ових задатака најмање до праве оцене ученичког знања долази. Колико су оваки писмени задаци као наставна мера неудесни, најбоље се може оценити, кад се размотри шта се са тим задацима постиже. Шта се, дакле, постиже? Очевидно ништа друго него то, у којој је мери ученик предавани одсек овог или оног нредмета усвојио. иди — боље рећи — овим се задацима иде на то да се наставник и иисменим иутем увери, д& су ученици његова иредавања схватили ; да су пак писмени задаци и за то, да се нредмет нонови, о том ће бити говора доцније. Тим начином или ће се дознати, да је велики број ученика предавани одсек у главноме схватио, или ће се дознати да није схватио. У првом случају наставник је добио уверење, да му труд није био у залуд, и да своја предавања у истом нравцу може и даље наставити. То је најбољи случај, какав се у настави једног предмета може замислити, — случај какав се само вештим и опробаним наставницима може десити. У другом случају т.ј. ако се дозна да велики број ђака предавани одсек није потпуно схватио, савестан и обазрив наставник неће дуго премишљати шта му ваља чинити : његова прва брига биће то, да свршени одсек предмета још једном нређе, п да се на