Просветни гласник

496

НАРОДНА ИСТОРИОГРАФИЈА У ФРАНЦУСКОЈ

Како ћемо о томе засебно у овоме чланку^ говорити, задржаћемо се овде још који час мимогред о ранијим делима г. Рамбо, нарочито о ономе које говори о К. ПорФирогениту и о руској историји, ношто из оба можемо но нешто занимљиво нрибележити. У делу о ПорФирогениту А. Рамбо живо, и речју и делом, устаје у одбрану онога у историји Византије што је по неправди осуђивано и што је у први мах потекло из суревњиве католичке нредрасуде, а после се утврдило, те се као тобожње примл>ено мњење из књиге у књигу само нреиисивало. Он тражи светлост објекгивне историјске истине за Византију као и за цео остали свет. ЈКивим речима кори он, у првом реду своје земљаке Французе за ово. „Византпја је, на истоку, као оно касније Пољска, била браник Европе: али она има још једну заслугу, јер је она била и учитељка Европе. Па откуд долази овај заборав, ова неблагодарпост Европе ? Да ли на нас п данас, и мимо воље наше, не утичу мржње и презирања средњега века? Да ли се на Византију и данас због њене скизме не мрзи онако, као што неки мрзе на Пољску због њеногкатолицизма? Зар да нам данас не даду изучаваги историју Византије оне псте предрасуде, које су нас навеле да у XV веку пустимо да пропадне Византијско царство ? Зар ако смо Впзантијско царство оставили Турцима, да и византијску историју оставимо забораву ?.... Политичка организација византпјска може нам пружити средстава, да по њој познамо организацију римску века четвртога. Кад се од оне нрве нође к овој другој, опажа се постојанство предањаивечитост начела покрај свију промена, које су са свим нове околности са собом донеле. С тога изучавање впзантијских одношаја може » номоћи и историјском изучавању запада. Кад византијске нолитичне и административне установе буду боље познате, људи ће се занренастити гледајући колика је сличност међу њима и међу политичним и административним установама на занаду. У Феудалним монархијама на занаду било је толико начела и обичаја византијских, а у византијском царству, по спољном изгледу деспотском, налазило се толико Феудализму сличних установа. Западна се цивилизација састоји из два главна елемепта, један јој је наследство од Риуљана,

а други је варварска најезда. И једно и друго видимо и у византијском царству. У Италији су били готски и ломбардски краљеви; у Галији су били краљеви Франачки ; а у областима цивилизацпје византијске видите цареве словенске, јерменске, полу-хазарске. Преко Грчке, Тракије, Илирије и Маћедоније најезда је варварска прешла јаче и силније него преко Италије, Шпаније или Галије. Ми и неслутимо колико Исток и Запад један на други наличе". У књизи 1л Низме брГдие, која је писцу као признање донела дописно чланство царске руске академије наука, имамо управо историју народне усмене епске литературеу Русијп, која је тим драгоценија, што као добар извод у много прилика може заменити гомилу оригипалних књига. Књига је подељена на четири дела. У првоме се обрађује епопеја легендарна. Ту се најнре говори о примитивним јунацима, о кругу песама о Владимиру, о кругу песама о великом Новгороду, окијевском пореклу историјскнх несама о Владимиру, и о псточном пореклу истих песама. Други део обрађује енопеју историчку, почињући од песме о пуку Игореву, насвршујући са песмама о Наполеону и о ратовима цара Николе I. Трећн део обрађује епопеју са стране, која би се могла ставити упоред са нреводима писане литературе. Т У су препевања из књига и књижевних извора, која су у литературу дошла преводом, а из литературе су се после, помешала међу предмете народпе н почела ту, начином саме народне усмене литературе, обрађивати. То су свакојаке хришћанске легенде, источни или египатски предмети певања и иричања, прпче о Соломону, о Александру Великом, о Јелени, тројанској ленотици, о новогрчкој епонеји о Дигенију Акрити н о неким нозајмицама из западне европске и из нерсијске литературе. Најпосле је четврти део носвећен епопеји мало-руској. Вредно је из дела о Историји Русије и з нети коју врсту из општих носматрања, које писац посвећује вези географскога облика Русије са њеном историјом. „Европа, говори иисац, дели се у својој целини на две неједнаке ноловине. Ако би смо узели, да цела Европа износи 10,000.000 квадратних мегара, онда ваља знати, да само