Просветни гласник

499

племена потискивала даље назад у просторе шумске. „Висија Валдајскаје одсудна тачка у хидрограФском систему Русије. Ту близу изјезера Водге извире Волга, која се слива у море Каспијско ; из тога краја извире и Двепар, који се слива у Црно Море, Њеман и Двина, које се сливају у Валтијско Море и Великаја, која утиче у Пејпус ; одатле су реке које нуне језеро Иљмен, одатле оне које своју воду носе у Ладошко и Онешво језеро, из којих извире Нева. Пошто је хидрограФСКо средиште Русије на северозападном крају средишње висије, разговетно је, да су његови главни нагиби окренути југу и истоку, атаје околност имала великог утицаја на развитак руске народне историЈе. Ваш на северозападу, близу Валдајске висије на Пејпусу и Иљмепу постале су старе трговачке вароши Цсков и Новгород. Којим су путем излазнле те вароши на море V Нису Наровом, којом отиче у море Језеро ПеЈиус, јер Је корито Нарове пуно водопада, него оним сплетом језера и река који излази у Неву, ту праву Темзу руску, реку кратку али ванредно широку. На њој се позније поднгао Петроград, Новгород деветнаестога века. У ранија примитивна времена Новгород је Тражио више заклона и сигурности, него што га се могло имати на Неви, и с тога је отишао даље назад у средиште тога речног система, а лађе су му кроз Волков из Иљмена улазиле у Л.адогу а из Л.адоге кроз Неву доиирале су до финског залива и пространога мора Валтијског. Друге мање реке чиниле су везу са језером Онешким и Белим Језером; Сухоном и Северном Двином хватала се веза са Белим Морем, где се касније нодигао и Архангелск; а притокама Двининим Новгорођани су продрли дубоко у северне шуме и тамо себи подвластили илемена коЈа су онуда насељена била. Међу водопађом Белога Мора, новгородских језера и Волге н нема праве водомеђе. Воде се у почетку чисто предомишљају на коју страну да поцу : неке чак остају тако ни тамо нн овамо, као што је Шекена, која веже Вело Језеро са Волгом. Ова забуна и неодлучност у хидрограФском систему, која чини те су Двцна, Нева, Дина, Њеман само наставци Дњепра и Волге, и која држи у непрекндној међусобној вези сва четири мора руска разго-

ветан је узрок оне велике трговачке знаменитости и онога великог пространства освојења која у исгоријиприпадоше великом Новгороду. „У почетку јнш на Дњепру се основала Русија кпјевска, са средпштем у Кијеву, која је била промац Русији новгородској. И она има свој напред прописан пут за саобраћај и за везе, низ Дњепар, и тај иут ју је судбоносно водио Дрноме Мору и свету византијском. Низ Дњепар су се спуштале ратне Флоте иротив Цариграда ; уз ту реку су онет допирали до Кијева хришћанство и образовапост грчка. Кијсв се нодигао збогДњепра, а и пао је опет због Дњепра. Дњепар је врло недовољно средство саобраћаја због водонада или прагова, који се налазе испод Кијева. Они су сувпше сметали бродарству, те због тога Кијев није могао остати трговачко и политичко средиште Русије. - --- - Рлавна и најзнатнија река руска јесте и остаје Волга, матушкаВолга. (ЈнаЈе Нил или Мисисини РусиЈе. Дужина јој тока износи 3778 километара, те је скоро 250 миља дужа од Дунава, а више њеиих нритока морају се урачунати у велике реке еветске. Ока, са својих 11)00 километара дужине већа је од Мозела или Одре ; Кама је дугачка 2000 километара, и дужином превазилази све европске рекеосим Дунава, Јер је Елба дугачка 1030, Л.оар 1090, а Рајна 1300 кнлометара. Саставци Волге и Оке код Нижњег Новгорода изгледаЈу као саставци два мора: и милина Је гледати те саставке озго из горње вароши Нижњега Новгорода, имаЈући нред оком и назар доње варошиса својих 100,000 цутничких становника, на самим обалама река. Близу Јарославља Волга је широка 639 метара, а ширина допире 1400 метара више Казана; према Самари Волга се или сужује на746метара, или се с огранцима и побочним токовима шири на 28 километара. Делта Волгина на ушћу обухвата у 75 рукаваца безброЈна острва, а пружа се у ширину на 150 километара. Кад не би лед држао у својим оковима кроз неколико месеци ову горостасну реку, она би била чудо и дивота Евроне. Риба је у њој круина као у мору; кечиге се хватају од 488 килограма тежине. Волга, истина, робује преко зиме, али у пролеће на њој све букне необичним животом. На 200.000 радника са свију страна Руси.је слегну се па њене обале. На 63*