Просветни гласник

50»

64

новљен у дељи „да се из његовог редовног и извапредног дохотка сви наставниди основних учидишта отечества нашег и Економическа школа у Топчидеру издржавају, као и завести се имајућа иедагогическа школа, у којој ће се васпптавати и изображавати учитељи основних школа". За што је тек после четрнаест година прва Учитељска школа отворена, кад су у том периоду све наше школе добиле ново уређење, то је тешко погодити. Уређење Учитељске школе измењивано је до сад више пута у појединостима, и то према показаној потреби и стеченоме искуству. Тако додато је чд. 5. да и наставниди Учитељске школе морају полагати проФееорски испит из груиа наука, како се чл. 7. Закона о ироФесорским испитима одређује. Чланом 6. тражидо се најпре да ученици који се примају у Учптељску школу, имају пуннх 16 а да нису старији од 20 година. Изменом овог члана од 24. Јуна 1877. годипе тражило се од учеиика да су навршили 14 годипа, а у измени од 31. Марта 1881. године, изостала је сасвим одредба о узрасту ученика. Течај учења у Учитељској школи трајао је по првом уређењу само три године, а изменом од 24. Јула 1877. године он је подигнут на четири године. Тако исто измењиван је и чд. 8., у ком су побројани предмети која се у Учитељској шкоди предају. Не упуштајући се у даље ређање измена и допуна закона о уређењу Учитељске шкоде, напоменућемо само још то, да је изменом од 24. Јула 1877. год. укинут у тој гнколи ннтернат, и да по одредби чдана 24. сиромашни и ваљани ученици добијају државно благодејање у новцу, које износи за ученике IV. разреда 50 а за оне у нижа три разреда по 40 динара месечно. Ради потпуности стављамо овде цео текст Закона у уређењу Учитељске школе. ЗАКОН 0 УРЕЂЕЊУ УЧИТЕЉСКЕ ШК0.1Е од 5. Октобра 1870. с уметнутим каснијим изменама и доаунама Чдан 1. Да би основне народне школе добивале способне учите.Бе, држава се брине за образовање

учитеља тих школа, па за то се заводн у Србији учитељска (педагогнјска) школа. Члан 2. Ова се школа оснива и издржава из главног фонда школског, као што одрећује 1-ви закона о уређењу истог фонда од 15. Септембра 1853. гоКВЛ|131?\ дине. (Види Зборннк IX страна 58. ) 1411/ Члан 3. Учитељска школа стоји под врховним надзором министарства просвете и црквених послова, а најближу управу над њом има унравитељ. Члан 4. Управитеља, професоре и заступнике (супленте) професора учитељске школе поставља Краљ, на нредлог министра просвете и црквених послова. Учитеље вештина поставља сам министар просвете и црквених послова. Члан 5. Управитељ, проФесори и супленти у учитељској школи могу бити они, који су учили или предавали сгручне науке, нли свршпли који Факултет у Србији или где на втрани и који су положили професорски испит из група наука, како се чланом 7. закона о проФесорским испигима одређује. (Закон о професорским исиитима од 29. Јануара 1880. године). Учитељи вештина морају својим сведоџбама или испитом иоказати, да имају знања и способности за вегптине, за које се постављају. Члан 6. У ову се школу примају ученици, који су свршпли с добрим успехом најмање трп разреда гимназије или реалке, а доброг су владања; који су здрави и немају никаквих мана, које би им као потоњим учитељима сметале у вршењу дужности. Исто таио могу се примити и учитељи данашњих основних школа, који су били учитељима најмање две године, а догадашњим владањем буду тога заслужни. Члан 7. Учење у учитељској школи траје четири године и но томе се школа дели иа четири разреда. Члап 8. У учитељској школи предају се ови предмети : 1. Наука хришћанска,