Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО 11АУКА

583

сторица што неће да верују изјасее да су се убедили. На дан покоља младенада (28. Декембра), који је Л.удвик XI са особитом побожношћу светковао, биран је невинима владпка, којему је прави владика нешто идаћао, који је имао право да новац са својим ликом кује, који је као првосвештеник служио на олтару п који је делио благослове. На тај дан су и дувне у извесним мапастирима могле примати свакога, могле су пх частити и играти с њима. Сав свршетак Декембра и почетак Јануара био је посвећен празнику Христовога рођења, и провођен је у светковинама, које су опомињале на стара римска времена. Световни и црквени људи облачили би се као жене, као ђаволи, као животиае, и прекрилили би цркве, ту би с олтара служилп као службу, певали би веселе песме и извртали молитве из требнпка. Некога би прогласили за лудачког папу, и онда би га кадили димом старих свећа и осталим смрдљивим стварима. Светковина се лудачка сусретала са светковином магарећом. У спомеп магарца, који је са светом породицом путовао у Египат, навлачили бп каквоме лудову свештеничку капу, водили би га к олтару, и онда би му

певали нагрдну неку песиу, пола на Француском, пола на латинском језику. Вогојављење или празник три мудраца с истока светковалп су гозбама, на којпма је сечен колач тих мудраца. Натајданје било у Паризу четири игре: роповска, ђаконска, под-ђаконска и ђачка. Чистом недељом започињао се пост, пред којом је долазио пазар са шункама. 0 нашем Ђурђеву-дне садио се кукуруз или кочићи, окнћенп цвећем и павтљикама. Каноници у Рему излазили су један пут с литијом, и сваки је посио харингу за узицу, старајући се да стаје на харингу свога претходнпка, а да ономе за собом не да стати иа своју харингу. То се звала литија с харингама. Све те будалаштине и проФанаци.је забрањивали су сабори и иапе; али су их побожни људи бранили и штитили. За магарећу светковину говорили су да је толико одобрена од Бога као и светковина Богородичина. Карло VII покушао је у Паризу, да обори I „лудачки празник," тај «гадни остатак незиабожачког идолоноклонства и службе безбожноме Јанусу". (Наставиће се)

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА од Александра Вена ГЛАВА ОСМА 0 ч и г л е д ес а жастава

(Наставак)

Друга важна страна очигледне наставе, јесте одређеност цељи, ограничавање њеног обима. Учитељ жора добро размислити каква је цељ његове лекције. Што су лекције у почетку више или мање без свезе, то се, можда, не може уклонити, и мора тако бити ; али оне се поотепено морају доводити у свезу, те да онет сачињавају једнуцелину. Цељи могу бити различне, и с тога је потребно да се оне тачно обележе. Узмимо један од обичних примера очигледне наставе.

Он ће нам показати ону опасност, која настаје, кад се у једну лекцију сувише много стрпа, и ако би та лекција могла потпуно да се сачува од тога, само кад би се држале извесне границе у погледу квантитета (количине), па макар баш и да не би било онога другога захтева у потпуној мери, који налаже, да се строго мора назити на јединство. Узмимо један од обичних примера, звоно. За са свим малу децу овде ће мало чега