Просветни гласник

ВАСПИТАК.Е КАО НАУКА

585

Ади у овоме случају не сме се ништа друго иредавати о угљену, сем можда, да се при сравњавању са дрветом покаже и заједнички постанак обадвога. Пошто је предмет лекције просто она појава сагоревања, онл,а се морају сви остали односи у погледу особина тонлоте, изоставити, као ствар која припада другој лекцпји, која ће се нарочито бавити тиме. 0 друге опет страие, једна лекција, која треба опширно да изнесе облике. у којима се један предмет примењује, и да нокаже н.егове особпне, не сме ни једну особину тако свестраио претресати, да улази и у објашњавање закона, нити се смеју набрајати све друге ствари, које имају исте особине. Дељ оваке лекције јесте, да се изнесе нотпун преглед свију снага, које су у томе нредмету (супстанци) сједињене, да се све те снаге II облици примењивања обухвате и покажу у једној тоталној слици (целини). Овим се условљава, да се у објашњавање различитих облика примене само у толико треба упуштати, у колико је нужно, да би ее оне могле разумети. Олово је, на прпмер, један метал. (Уз који се могу још два или три друга метала узгред споменути); оно је тешко (десет пута теже него вода), меко (у сравњењу с металима), гиико и растггљиво ; топи се у обичној ватри, а не рђа као гвожђе. Оно се употребљује за прављење разних цеви, за пушчана танад и за слепљивање. Кад се говорп о овим разним облицима, у којима се олово употребљуЈе, могло би се тпме у неколико говорити и о појединим особинама олова, због којпх се оно употребљује за ово или за оно ; алп с тиме бп се зашло у другу лекцију, која узима особине, те иомоћу њих објашњава односе између узрока и последице. Ова је лекција увод у Минералогпју, и за њом треба да се говори на овај исти начин још и о неким другим металима, а уз то се може узети и неколико неметалних суп станаца. Између тих лекција могу се уметнути још и друге, којима бп се говорило о по-

јединим особлнама, гсао на пример, о тежини и растегљивости код различнпх супстанца,. У њима би се набрајали такође и они случајеви, који се негативно или противно понашају. Помоћу таких лекција могу се особине нотнуније појмити, него кад би се о њима говорило само у свези са једниж телом. Овде, дакле, морају се разликовати две врсте лекција, које се не смеју нпкад спајати у једну. Исто тако, ирема довде споменутим назорима, морају се управљати и оне лекције, у којима се зарад објашњења биљног царства, говори о цвећу, џбуњу, дрвећу и другим биљкама. И ове лекције морају се но реду удесити у један читав низ, кој п ће имати своју одређену цељ, а оиет ће и свака лекција посебице бити једна целина. Еад се најнре почне говорити о пвећу п другим биљкама, онда је цељ предавања потпуно ностигнута, ако су њиме деца подстакнута на посматрања и на описивање носматранога речима. Јер н ако ученици могу и раније познавати спољни изглед оних биљака, о којима им се предаје, ипак они ниједнуједиту од њих нису нотпуно тачно посматрали. И за ово им се даје прилика предавањем, кад се они могу подстаћи, да сваки поједини део биљке : корен, стабљику или стабло, лишће, цвет, гране, плод, семе — и пменују. При томе се могу узимати различне биљке, на којима ће се моћи јасније видети разлика изме^у нојединих биљних делова. За тим долази једно предавање само о једној биљци, на прпмер, о каћунку, да би се њени поједини делови — корен, стабљика и т. д. — боље уочили и запамтили. За тим ће се иредавати о различним другим биљкама у свези са познатим џбуњем и дрвећем. И онда може доћи једна лекција, у којој ће се, на основу оно неколико познатих примера о јединкама, извести оишти појам о дрвећу (генералисати). Али ни у овој лекцији не е.ме се ићи далеко, него треба изнетп најважније заједничке одлике дрвећа, у које ће доћи 74