Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

801

се објашњава и изучава цри изучавању Физике а у оиом деду који, говори о тоилоти. А ире овога предмета учп ее о динамици, хидроетатиди и пнеуматици, и на тај начин ученику се да довољно и добре основе за Физичка знања. Закони покретања и закон тежине већ су објашњени и наказана је њихова нримена на чврсте течне и гасовите сулстанце; а међу тпм при изучавању тоидоте кад се до!)е на росу, већ су засноваиа нека од најважнијих Факата, као што је пшрењс тела топљење тела и иретварање у нару, а тако исто и обратне нромене агрегатнога стања заједно са науком о латентној тонлоти. Сва ова принремна објашњења врло ће кориена бити за ученика, кад он почне систеиатички изучавати Физику, и за оне ствари у овој науци, које ће ои учити пре него што дође на росу. Али баш н тада, учитељ ће видети како му ваља да дода још и многа друга објашњења докле доведе једног ученика од осредњег схваћања, да нојми тај нредмет у целој лотпуноети. И сад, кад све ово имамо на уму, онда човек би чисто дошао у очајање кад номисли, да се нредузима један предмет са ученицима од 10 годпна, за који треба снаге и нрстходне спремеједног ученика од 16. година. Бар у први мах такав ћемо утиеак добити.Али један други и тачнији обзпр показаће нам како ми треба да радимо и којих иравила да се држпмо па да можемо помоћу скраћпвања, ограничавања и нарочитих мера обазривости ту тегакоћу савладати, ми ночињемо тиме што сами себи изнесемо разлоге, који нам налажу, да у опште покзчнамо. При томе ми намеравамо, да пажњу младачког духа, на доста људи и ме!;у највећом нашом интелигенцијом који су -због савршеног непознавања педагогике, скдопи да сматрају учитељски позив као какав шустерски занат. А да је то једна, скоро непојмљпва, заблуда то видимо нз сваке речи целога овог дела о васпптању, Преводилац.

®акта, појаве и догађаје спољњега евета, да то све произведе утисак у духу, на који ће моКи ирава (виша) школа доцније свој рад наставити, јер извесно је ако би учитељ Физике иредузео да иредаје о роси ученицима, који никад нису видели мокру траву У ЈУ Т РУ> иоеле ведре и бескишпе ноћи, онда би он морао уиидетп, како за уепегаан рад негато недостаје код ученика. Уз ово да споменемо јога и ону др} г гу околност, да се узрок и ноеледица могу приметити и разумети у овом или оном облику, бага у са свим младим годинама, кад су духовне снаге јога слабе и неразвијене, и да то само по себи изазива пажњу код ученика. Жладалачан ће дух при свакој уочљнаој променп и сам тражити да дозна услове те промене. Свако је дете један аутодидактички ириродњак у погледу ствари као гато су: падање кигае, наводњавањеземљине новршине, стицањеводе у водене одводе, олуке или јаркове. Еад дете види оквагаену земљу, барице и стицање воде, оно ће закључити, да је пре тога кпша падала, 1[ ово самостално иосматрање, суђење и закључавање руководити иотсрављати и иотаомагати — то је цељ учитељева ари свима иредавањима, о којима смо ма до сада говорили. Истина, при томе оста.је и једна незгода, а то је, гато се ученицима не може иотпуна истина да саопгати, н гато онп пајпре морају да се упознаду са различним несавргаепим облицима, Да бп после " могли номоћу тога доћи до потпунз истине потпуног објашњења. Пре него што ове обзире применпмо на росу, треба нам да се сетнмо оног интересантног и иоучног ®акта, а то је : да ире 100 година у оитте још није била објашњена иојава росс, иа наравно, није се ни иојимала иотиуно. Ова се нојава није могла никако објасчити све дотле, докле Ђ1ас\ није објаенио теорију латентне топлотз, идок Ва11оп није нроучио особине водене паре у ат-