Просветни гласник

905

пишта ново за њега, п никакви нови утисци не изазивају његову пажњу. Она драж новине, коју сваки нови упдив изазива у његовом духу, већ је изгубљена за предмете детиње околине т. ј. ти су предметп и упливи већ оставили неког трага у детињем духу те се оно сепа тих предмета ; оно их је, дакле, зааамтило. Много пре, него што дете наврши осми месец, оно може (само ако је здраво иначе) са свим добро да разликује човечпја лпца (изглед), и то најпре оно разликује мајку од дадиље, па онда оца, кога не виђа тако често као прво двоје, и на послетку сваког странца од матере, дадиље и оца. Изгледа да су лица човечија прве примете, које дете често са свпм јасно кроз очи добија. Чисто пзгледа чудвовато, кад се узме у обзир за колико раније дете раснознаје и посматра човечија лпца и изглед, него остале нредмете. Човечији нзглед и лица, као велики нокретљнви предмети, наравно да ће ире заинтересовати него друге стварн, и пре привући пажњу детета на себе. Људски створови су већ по самом свом покретању, н као излазне тачке гласа, којп дете чује, са свим различни од осталих објекага детиње околине. „И при овим покрегима човек се јавља и као једна састављена целина, а лице, као једна белоцрвенкаста површина са оба светла ока, свакад остаје као једно место ове слике, коју је лако онет познати и ономе, који ју је мало пута видео (Хелмхолц). На овоме је основано оно, што деца раније запамте Физиономије, него друге утиске, које кроз око добијају, и што раније упознаду своје најближе сроднике. Девојчица, која не уме још ни мало да говори, с нриличним интересом носматра слике у 7-ом мзсецу, ,и при томе показује својим малим прстићем главу на човечијој слици"*). Моје дете могло је још у другом месецу свога живота да локализује лиде и глас своје матере, али то тако звано „сазнање" није ништа друго, него распознавање онога, нгго се је раније ириметило и од чега је остао траг у сећању. А за овако распознавање мора најпре бити снособности, да се слике сеЛања ') Посматрања која оу овде под наводиим знаком, није сам Прајер чинио, него је наведене податке од других добио.

доведу у чврсту везу. Ова Фундаментална Функција, која је везана за памћење, развија се нолагано, јер за њу је потребно да ваше слика остану у сећању п носле да се те слике могу одво.јити свака за се, п тако прецизовати. Између 3. п б-ог месеца ова је Функцпја код детета већ толпко развијена, даоно одмах може да разликује свако страно лице од лица њему нознатих, као што су родптељп и дојкиње и чуварице. Ако дете у овом добу види какво страно лице, опо ће се изненадити или и уплашити, па чесго ночне гласно нлакати, а међу тим позната лица не изазивају код њега никаквих узбуђења: ни чуђење, ни илашњу. Алп, у овом времену деца обично не могу опет да познаду своју чуварку, дојиљу или ма које од познатих лица, које дуже време нису видела. С тога је интересантно, да је једна девојчица у 12-ом месецу после рођења ' одмах нознала своју дојиљу, коју није видела читавих 6 дана, и то, као што мати вели, тако је било дете раздрагаио кад је своју дојиљу видело, да је чисто „јецало од радости«. Друго једно дете у 10-ом месецу живота, познало је свога оца, кад га је после четири дана одсуства видело. У 7-ом месецу моје дете није познало своју дојпљу, пошто је ова 4 недеље одсуствовала, н ако се је оно пре тога бнло са свнм прпвикло на њу. Међу тим друго једно дете од 4 месеца нриметило је првог дана у вече, да му је дадиља отишла некуд, и одмах је иочело плакати разгледати на све стране по соби не ће ли је где год видети, и свакад је поново почињало вриштати и плакати, кад види да није у соби. Исто дете у 10-ом месецу љутило се кад му се родитељи уда^ е, и ту љутњу своју обелодањивало тиме, што је било равподушно, кад их опет види. Пред то дете стављалн су ио 9 кугала, и од ових није се могла једна узети, а да оно то одмах не примети. У половнни друге године ово је дете свакад примећавало кад му се узме који модел животиње, којих је оно имало 10. У 19. и 20-ом месецу после рођења моје дете иознало ме је још из даљине, а ако ја неколико дана нисам био код куће, аједан пут сам био читаве две недеље одсутан, и за то време оно ме никако није видело , на опет ме је одмах још из далека познало. У 23-ћем месецу дете се јако радовало кад је после