Просветни гласник

930

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

зију, а Даун доби од папе за одржану победу освећен шешир и мач. Четврти поход (1759) беше још несрећнији за Фридриха, јер он изгуби главну битку код Еунесдорша. Руси и Аустријанци беху се сјединиди. Аустријски восковођа Лаудан беше у својој нетнаестој години ступио у руску војску и у више бојева показао је своју храброст и кураж. Ауги на скоро беше му овде служба отказана ц он покушаваше код пруског краља Фридриха да ступи у службу као капетан, али га овај одби. Сад нотражи он службу код царице Марпје Терезије и доби тамо капетанско место. Оа својим великим заслугама достигао је чпн маршала, те га је Фридрих још впше мрзео. Фридрих је напао сједињеног непријатеља код Еунесдо]офа , блпзу Франк®урта на Одри. Најпре је нанао на лево крило, на Русе. Ови су стајали на утврђеним висовима и својим топовима косили су нападаче Прусе. Па ипак Пруси својом храброшћу одржаше мегдан. Око пет сахати у вече цело лево крило било је потиснуто и топови отети. Век је краљ био послао веснике у Берлин да јаве о победи. Али десно руско крило сгајашејош непомично, а Аустријанци не бехујош у борбу ступили. Да би победу довршио, краљ у пркос саветима својих ђенерала нападе и на ове, и ако му војска беше изнурена. Место победе краљ је претрпео потпун пораз. Читаве регименте падале су од неиријатељског картеча. По том јурну млогобројна аустријска коњица на све стране и међу Прусима наста опште бегство. Усред ове забуне краљ паде у очајање. Два коња беху под њим погинула, једно пушчано зрно беше га ударило у златан балчак и зауставило се у џепу од хаљина па ипак он не хте одступити. Оилом га морадоше одвући са бојног поља. „Све је изгубљено, избавите краљевску породицу^, писао је он своме првоме министру. Доцније један сахат писао је: „Ја нећу преживети

пропаст отаџбине. Бог нека јој је на помоћи". И одиста његов положај никад није био тако очајан као сада. Само 5000 људи искуни се другога јутра око застава. Топови беху са свим изгубљени. Међу погинулима беше и песник пролећа, мајор Хенрих Клаист. Али и савезници су тако скупо платили ову победу, дајеруски восковођа рекао: „Ако јошједну оваку победу задобијем, онда ћу морати са штапом у руци сам ову вест у Петроград однети." д. Битка код Торгаве Једина срећа беше за Фридриха што Руси нису хтели да гоне побеђене. Поход од 1760 године отпочет је исто тако несрећно, као штојеонај пређашњи завршен. Пруску војску од 8000 људи опколи Даудан па нешто исече а нешто похвата. За то опет он потуче Даудана код Логница, али се на скоро опет морао борити са сједињеном руском и аустријском војском, која је под ђенералом Тотлебеном намеравала отети Берлин. Али чим краљ тамо стиже непријатељ побеже, те се он крену у Саксонеку противу Фелдмаршала Дауна. Трећег Новембра јави се Фридрих, да реши битку, од које је зависила цела његова даља судба. Ако би још и сада био потучен, онда би пропао. При том Руси су стајали већ готови, да нанадну на Берлин. Фридрпх заповеди, да се око вароши направе најјача утврђења. Он сам узе део војске и иоведе је нротиву Торгаве. Цитен је имао задатак да обиђе непријатеља и да га с леђа нанадне. Али обојица се задржатпе због блата, рупчага и шума. Око два сахата по подне краљ изађе са својим гренадирима из шуме и већ имађаше нред собом непријатељска утврђења. Топови и коњица беху још заостали. Па ипак краљ заповеди да се одмах напада, јер он опази јаку ватру еа стране од куда Цитен долази и мишљаш;,