Просветни гласник
966
ДУХ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЊА
њенога спајања с Физиком и Мииералогијом, то значи толико, колико и иабрисати је са свим. Сваки зиа да су Минералогија и Физика и Физикални иојави са свим друго пешто од Кемије и кемиских иојава. А оно што у овима двема наукама има из Кемије, то је само позајмљено вз ае оно штотим наукаматреба те да тиме објасне или допуне своје иредмете и нојаве. То баш и казује иепоречну важпост Кемнје, и доказује, да је она нрвој основица & другој сестра. У сиету се све иојаве, и материјалне и духовие, своде иа силе и законе Физикалне и кемиске. У животу људском ни једна наука не чини и није учииила толико користи и услуге култури, колчко Физика и Кемија. И један савет предлаже да се Кемнја избаци „као самосталан предмет"! И у томе савету се само један човек нашао који је одвојио свој глас, и, тражио ; да се овоме предмету, нанротив, да још више места. Директор друге једне иолугимназије каже, да се сваки наставник старао да му предмет буде „озбпљан", „те да сенемођке сматрати ни као тежак ни као лак", Чудно одиста! Као да предмет није „озбиљан", кад он пада деци лако! Као да су озбиљност и лакоћа контрасти, два неномирљива нојма! По тој логици излази, да нити су сувише лаки предмети „озбиљни", нити су сувише тешки „озбиљнн. Само је нека средина „озбиљиа". Да иак предмети не могу бити по себи ни озбиљни ни неозбиљни, него да су они мртви и иотпуно неутрални, то је извесно. Но том дакле нема смисла говорити о некој озбпљности и неозбиљности предмета појединих. Једино га може бити, ако се место (мртвих) иредмега мисле наставиици. Али ставимо у горњи одговор оваки смисао, па ћемо видетп да пред нас излази још већа , несмислица- Излази овако : наставници су се старали да буду они сами озбиљни, те да им предмети не буду ни сувише лаки, ни одвише тешки. А да озбиљност наставничка и лакоћа и тешкоћа појединих предмета не стоје ни у каквој свези, нама се чини да је и одвише јасно. Трећи један вели, да се „тешкоћа предмета не може и не сме мерити по жалбама дечијим". Даље нншта не казује: него ио чему ће да се мери? Ми смо нанред већ изнели, да се одиста „тегоба предмета може мерити и ио жалбама дечијим", само што то није она,
како ми рекосмо, апсолутна тешкоћа и лакоћа појединих предмета, већ релативна, према децн и иредавањима разним итд. Не можемо дакле пикако бити задовољни с одговорима на четврто питање, и они нам нимало не казују јасно научно схватање појединнх предмета и њинс тешкоће или лакоће. А тако разна казпвања на једно исто питање казују нам, да по нашим школама владају још највећа разноврсност и најразличнијп погледи. Предлог пак, да се Кемија избаци и споји с Физиком и Минералогијом, казује нам још и то, да су у нас врло мало разбистрени ногледи и на поједине нредмете посебице, као науке, и на све предмете укупно као на једну целину, науку у оиште Оп нам казује и још нешто. Казује памкако се иредавање мисли, кад се нредлаже да се Кемија учи с Физиком и Минералогијом. Из њега видимо, да се мисли, само оно што је написано, што је у књизи, да се то „тумачи" и „учи". Јер одиста савет није мислио, да наставник у Минералогији или Физици прави - експерименте с кисеоником, водоником, угљеником, гушљиком, клором, калијем итд. а и сам ће знати да су ово основице Кемије, у правом смислу и врло леио назване елементи. Да пак без опита, без експеримента, н то на нрвом месту с овим певидљивим гасовитим елементима, невреди ништа свако друго нредавање бпло оно нросто из готове књиге, било из оних тевтера, који су већ постали права манија, и који се зову „диктанда", то добро знају само они, који знају шта је наука у суштини њеној, и то осећају врло добро и деца, која тако много уче, на онет врло мало науче. Долази нам пето питање. Оно гласи: Јесу лисви наставници предавали по ручним штамианим књигама, и но којим? Ако нису предавали ио ручним књигама, то зашто? Који су нредмети диктирани, цели или у појединим деловпма, и од колико је табака диктаадо ? По ком је писцу диктирано ?" Оно нас дакле још више уводи у наставу и у сам живот школин. У одговорима на ово иитање налазимо ово: „Наука ХришКанска " је свуда предавана по нрописаним књигама, само у лесковачкој нижој гимназији налазимо „диктандо« од 4*1, табака „по хришћанском руском катихизису",