Просветни гласник

ПРОСВЕТНЕ БЕ.1ЕШКЕ

дрвенн корали право благо помордима. Још од овога времена, па све до данашљег дана непрестано се од њих справљају врло разнолики накити, поглавито за женски свет, Корали постављају темељ кући својој обично на дну морском. Али свако дао морско нема корала, као што их ни свако море нема. Ади где их већ има, шире се на пршшчно велике просторије, и готово се редовио држе обала. Коралски спрудови на алгирским обалама веома су хваљени, јер се тамо налазе најлепше Феле. За тим долазе коралска спрудовн на обалама Оидилије, Корзике, Сардиније, Шпаније, Балеарских острва в Прованса. У Италнји је не само највише оних који хватају корале, него је тамо најбоље развијена и обрада ових ствари. Италија шаље од нрилике 500 лађа годишње у хватање корала; у једном једином месту залива Наиуљског, у Торе дел-Греко, налази се више од 300 таких лађа. Делокунно људство коралске Флоте износи на 4.200 глава. Вредност овога морског лова изпоси годишње просечно 4,200.000 динара. Тежина ових ухваћених корала износи на 56.000 кг. Али и Шпанија и Франдуска шиљу ловде на ко-

рале, који годишње скупа улове на 22.000 кг. у вредности 1,5 милијун динара. Целокупна тежина годишње из мора извађених корала износи на 78.000 кг. у вредносги 5,700.000 динара. Допуст, да се могу вадити корали на алгирској обали, плаћа се за једно место 1.166 динара од лађе, и за зиму иоловина ове суме. — Једна лађа ухвати годишње просечно за 8.000 динара корала, а расход износи на 6-000 динара. 11о томе добит је за овај мучан н опасан рад врло незнатна, јер једва износи на 2.000 динара годишње. Обрада корала је једно особито заннмање, што се поглавито у Италији води. У овом ногледу односи Торе дел-Греко лавовски део, јер од 60 оваких радионида у целој Италији, њих 40 долази иа само ово место. Број лица што се овим занатом баве у номенутом месту износн на 9.200, а ионајвећи део од тога је само женскиње. У већини јевропских земаља добијају Италијаици врло лепу накнаду. Немачка, Аустрија, Инглиска, Русија, Пољска, па и Србнја плаћају у овом смислу леп порез овој талијанској вароши.

Проеветпе Велешке

Рад «Франклиновог Друштва" у Паризу. — Орган онога друштва (( Јоигпа1 (Хеа МШоШедиев рори1ајге8» (чаоопис нарсдних библиотека) донео је у једном од својих бројева ову бедешку : (( Франк.шново Друштво« (8ос1е1е РгапкИп) од свога постанка па до последње рачунске године набавило је иародним библиотекама више од шест стотина хиљада књига, у вредности 1,253.1 3 2 динара ; друштво је библиотекама иоклонило више од сто хиљада књига, у вредности 1 96.941 дин. -— У ових седам стотина хиљада кн.ига, тако растурених по Француским градовима , градићича (паданкама) и селпма, друштво је Франклиново непрестано обраћало највећу пажњу на то, да кроз њих не прође ни најмања ситница, која би могла изопачити дух, покварити срце или помутити савест и једнога само читаоца. — Оав је друштвени рад — посао широког и непристрасног дпберализма, истииске пропаганде морала и патриотизма. Друштво је свагда мислило и сада мисли више но

икада, да се настава изопачује и компромитује, кад ее стави на службу једиој само партији или секти. Дубоко поштујући свачија искрена уверења, друштво се редовно држало изван свега и изнад евега што нас у животу дели; оно је из својих спнскова избацило сва дела чисте полемике, па долазила она с које било стране. — Једине књиге, које је друштво мислило да треба препоручити, јесу оне, у којима се домовинска историја причала духом свесрдне истине, братске и разумне симпатије; у којима су вечита правила морала показивана у непроменљивој им чистоти; у којима су добици и закони праве науке излагани просто и разговетно ; у којима читаладка машта може наћи честита и пристојна утивања ; — једном речи, књиге, ?;оје духу читаочевом доносе тачна знања, срцу његову здрава узбуђења, те у њему повећавају суму доброга осећања и здравога разума, укус према истини, љубав према добру.

Издање и штампа краљевско-српскв државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Симић