Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗЛ ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

њему остаје. И на послетку има школа, које стоје у свези са асидом; а има и самих радионица. Бројпо стање свију ових различиих установа за слеие у Енглеској, било је по најновијим податцима овако : (рачуиајући овде и две већ споменуте школе) 14 школа (без радаонице) 11 радионица (ш>гкзћорб) 4 асида. (Потев) 16 школа с радионицама 3 школе у свези са асилом. Свега 48 завода.') По свршетку школе најгоре пролазе онп слепи, о којима школа не води никаквог дал>ег рачуна, а не могу да добију места у каквој радионици. Такви сленци често западну у неповољне прилике за рад, а услед тога и у материјалну оскудицу, и опда лако може да се уништи сав рад, којн језа образовање њихово уложен. Бивало је, на пример, сдучајева да се саепац лати прошње, и ако је у школи научио занат ; јер га придике и саромаштина чосто натерују, да то чини и без воље. Ово је опет долазило отуда, што школа није водила никакве бриге о слепом, пошто је овај свршио своје образовање. За то се сада и у Енглеској ради на томе, да се заведе онај систем старања о школованим сдевцима в посде издаска из школе, који већ. одавно постоји у Саксонској. По овоме систему слеп и посде изласка из школе остане у свези са школом. Управитељ школе често посећава отпуштене сленце, који су расејани по целој земљи те па разним местима раде нзучени занат, и^нотпомаже их, ако би дошли у какву неприлику. Он се још стара и о томе, да слеп добије свакад рада, и откуиљује му израђевине за школу, ако их слен не може друкчије да прода. Са школом обично стоји у свези и једап дућан,

') ЦпФра је ова доста велика, и за то је оправдапа сумња, да је лако могло бити, да су овде урачунате и неке екстериатске слепачке школе, па мозкда п која „дневна". Ово ми нзгледа вероватно и с тога, пло налазим у податшша, који су само 6 годипа старијн од паведеппх, да је тада у Епглеској било 2 6 завода за слепе. По томе морао би се број ових завода за последн.пх о година умножити за 20 нових; а то је већ сумњиво.

где се нродају све израђевине слепих ученика, н ту се продаду и они предмети, који 1 се откуне од слепих мајстора, који у селима и варошима раде за свој рачун. Исто тако унравитељ школе брине се и о томе, да се сваком сленом ученику, који свршава шкоду, и који нема родитеља иди се ови надазе у 1 неповољнпм нриликама, те слеп не може код ; њих радити свој занат — да се такоме слепцу нађе подесно место за рад. При изласку из шкоде сваки шкодован слепац добија не само ностељу и кревет, него и све алате за онај занат, који је у школи учио, н којим ће се после занимати. (Све то сгаје 300—400 дип.). Еад се и у Енглеској заведе овакав начин сгарања о школованим слепцима, онда ће и оне школе, код којих нема никаквих радионица, имати много већег успеха у своме раду. Јер данас је призната ствар, даје Саксонскн начин старања најбољи, п да се помоћу овога старања слепоме даје најсигурпије јемство и могућност да изучени занат може радити.') А да ће овако бити и у Енглеској ') Кад говоримо о положају школованих слепаца у Енглеској и Саксонској, треба да имамо на уму социјални и економии живот у тим земљама, којп се ни у једном иогледу не може сравњивати са нашим. Обадве су ове земље пренасе.Бене; у обадве је свака струка, свакн занат и у опшге рад ирвауњен интелнгентним и спремним радницима. У обадвема слен мајстор има да издржи огромну коикуренцију, о којој код пас још за дуго не може бити говора. И поред овега гога материјал с којнм слепац ради, допоси се са стране. Код нас тога материјала и сувпше, п много јевтииије. Овде хи.ваде окатих израђују исте предмете, које и слеи; код нао се исти ти иредметп доносе са стране : из Пеште и Беча, а материјал за њих остаје у нашој земл-ц неупогребљен. Врбоио пруће, од кога у Саксонекој сленац прави све врсте котарица, доноси се из Шлеске, и купује се на кило. Код нас тога материјала скоро забадава ; код нас оно исго пруће, од кога су нам Маџарп п Немци наиравили оне лепе ручне корпе, што их видпмо у београдскнм дућанима, пструне пеупотребљено. у Саксонској и Еиглеској нигде свпњчета, које има чекиња, (у обадве ове земље одомаћен је једаи сој свнња, које су голишаве п не.мају никаквих чекиња; од којпх се четке праве, н за то се и чекиње доносе са стране, и плаћају веома скупо (добре по 4 0 динара кијо ), н опет слспн поред све велике конкурепције, зараде да лепо жпве, правећи четке, само кад могу своје израђевппе да продаду. Код нас се и четке допосе са (?трапе, и ако ћемо наћи код сваке сел.ачке куће бар пеколико комада свиња. На шта впше, код нас се ба-