Просветни гласник

66

КЛЛСИЦИЗАМ ИЛИ РЕАЛИЗАМ

иули ? Није ли цил> кдасичке иаставе стварати класичко образовањеупућивати човека на студију кдасичке цивидизације, преносити ум и срце човеково у давио минуди свет идеја и тежња, у средипу, несумњиво, битно раздичну од данашње ? Да ди она нрема овоме даје образовање, на коме ће се осннвати специјадие Факудтетске сгудије, или које ће задовољити доиста захтеве у животу ? — Да видимо. Анадизујући опште образопање и градећв синтезу гимназијске наставе за њ, дошли смо до закључка, да је најважнији едеменат такве наставе — реално знање из оних наука, у којима има најпотребнијег материјада за разумевање познатог нам основног и најважнијег интања. Кдасичка настава неће у овом ногдеду никако моћи да задовољп ове захтеве. Грчка н латинска дитература нису нн најмање удесне, да би се из њих и неки научни материјал могао црпсти за употребу у онштем образовању, сагласном с духом данашњега времена. И у класнчкој дитератури има неких научних истина", алн према висини, на којој данас стоје оне науке, које су основ општем образовању, и из којих се добијају реадна знања, класичка научност изгдеда као кепец нрема џину, као забдуда према позитивној истини. Класички век ,је ноставио темед, многим наукама; чак и најважније науке за опште образовање , природне науке, већим делом отуда датирају тек стунањ, на коме су оне данас, и ресултати, до којих су оне данас дошде, несравњено су раздични, огромно велики. Имало је иеког вапретка и у науци класичкога света, тек онет ко бн данас стајао на гдедишту старих у тодиким п тодиким иитањима из неке иозитивне науке, ноказивао би тим, да су за њ сав рад и свп успеси модерних наука 1егга шсо§ш{а. Гласови, који се каткад и данас чују, и којима се истиче така висина, на којој су стари стајали у ионекој пауци, више су из пијетета и историјског значаја. Студије, којима ће се разгледати мишљења класичког света но овом или оном научном питању, неће можда никад престати да интересују оне, који се баве историјом каквог научног иитања иди проблема ; алн студпјс кдасичке науке у намери, да се њима добију реална знања из научне

зграде старпх, знања, на којима ће се темељити нотребно опште образовање, остаће за увек бесмисдица, — ту модерна наука има искључну превдаст. За умно образовање, коме смо видели значај, слободни смо рећи , у класнчком свету нема реалних знања. Сва наука старих Грка и Гнмљана више се састојала у арбитрарним спекудацијама овога или онога ФилосоФа, него у неком систематисаном иозитивпом знању, основаном и доказаном експериментом и искуством. Прнродне и Физичке науке, којима смо мн дадм највећн значај за опште образовање, тек су зором новога века стале на таку висину, да човек њиховим ресултатима свет премеће, н иојима своје место у нриродн, своју вдаду над природом. То је исто и с реадним знањем из соцнолошких наука. Истина, много се још цени и данас римско право, као једна грана тих социјалних наука. Ако се на то гледа са историјског значаја за правну науку, ту не би имали ништа да замеримо. Али ако се у њему види неки особити акутни значај за оиште образовање, ако се хоће, да се иотребно правно знање за онште образовање осннва и црпи из римскога права п социјадних нрилика сгарога века, онда морамо нарочито нагдасити, да је у том његов значај исти Такав, као и значај старих ириродних наука, медецине, ФидосоФије и свега остадог, што се зове наука. Сувремено друштво битно је другачије организације од кдасичког друштва ; нотребе модерног друштва разликују се од античких, савршеније су. Е да дц би дакде имао смисла социолошки део свога оиштег образовања иретварати у студије класичких правних и социолошких нојмова, и то знање узимати за нотребно ири орпјентовању у модерном друштву ? Да ли би могло битп већег анахронизма од тога, кад би се социолошко знање. нотребно за опште образовање, састојало само из зиања, поцрпљеног из оне цивидизације, за коју историја тврди, да је проиада због рђаве социјалне организације и неразвијених правпих иојмоваг Кастинско и класно уређење, примитивни Фамидијарнн односи, државо-правни појмови, за даиас и с_»више застареди , принцип нејсднаке духовне вредности свпх људи — све су то важни разлози да на цеду ту цивилизацију Гдедамо као на