Просветни гласник

6 8 КЛАСИЦИЗАМ

иеторије на неку важност дштологије или ти пак дескринтивне историје битака и авантура нојединнх знатиијих људи старога нека; од историЈе као науке нема ту ни трага. У Немачкој је класидизам у гимназијама у пуној сиди, — ту се дакле могу посматрати сви његови ресултати. Па ипак се Ди-Боа Рајмон, који потпуно одобрава тај правац, овако жали на историјско знање немачких медецинара који дођу из гимназија: „И о историјском образовању медецинара не знам шта да мислим. Њихова равнодушност према општим нојмовима и историјском току чиии да никако не бих могао веровати, да су они добро вапојени античким духом, и да имају добро историјско образовање. *) Да не водимо рачуна о њиховом мишљењу, по коме би баш требало да буду запојени античким духом, ми видимо у горњем тврђењу две истине: да они немају ваљаног историјског образовања, и да им класичке гимназиЈе нису могледати чак ни класичког историјског образовања. Јер каква је та настава? Класвчке студије место да дају научног историјског знања, место да нознају и ироучавају историјске законе, да студују струје и процесе историјске, да развијају иогледе на ток и развитак, којим људство пде наиред — оне забављају човека митолошким Фактима, личностима, Формама, баснама и "дилским аспирацијама старога века, ратничким авантурама и сујетним тежњама „знатнијих" људи, који бн можда напретку људском учинилп много веће услуге, да се иису никад ни појавили на свет. Зар сви Цсзари, сви Ханибали, Августи, Суле, Периклеси, Алкибијади, Александри и други нису потиунн и прави тиранн и авантуристн који су само у томе „знатни* што су били уиропаститељи читавих народа. Па пнак тек у критичној , научној историји добија овај сгете 80С1а1е своје ираво место и оцену; класидизам њих употребљава да покаже представнике најплеменитијих идеја, узоре „узвишеног свију времена". Зар је чудо, дакде, што је еФекат такве историје — инДИФерентизам ? Погледајте баш и саму ту историју. Римска историја — једног осва-

') СиНиг^евсћ. и. Ка4иги1л8еп8сћ. Е. В. Иојз КеутопЈ, [^ефх. 1 87-. 4 8.

ИЛИ РЕАЛИЗАМ

јачког народа: врло се лако може човеку учинити толико значаја у њој, колико и у историји отоманских инвазија и агресија. Јелинска — има до душе један симпатичан појав: борбу за опстанак од персијске навале; доцаија пак исторнја показује само грађанске ратове, које пису изазивале идеје, пропадање државе, у чему нема ничега симпатичнога. Модерна иак историја — то је историја потиштеног народа у борби са силнима, историја борбе за нолитичку и економску равноправност, псторија борбе за декларацију људске зрелости, историја идеја и начела , историја свакодневног живота. Несумњиво је дакле, да ова историја може имати више значаја за опште образовање. Где ће се ире наћи правилан поглед на толика историјска питања, која и данас нису решена. и која се човека непрестано дотичу у животу —■ у старој или модерној историји? Која ће бити од њих разумљиввја, потребнија — стара или нова? Из овога се видн, да није ни једино, ни најудеснвје средство за израђивање социолошког образовања — стара, класичка историја. У том ногледу н пре модерне историје стојн ио својој важности и значају народна, домаћа, иеторија. Баш за то, што је образованом човеку први задатак, да зна своју околину, потребно је да зна историјски развитак свих оних струја и чињеница, које играју важну улогу у животу онога народа, чиј је члан и он сам. Тек студијом домаће историје ствара се ирви услов, да човек постане и добар грађанпн и образован човек ; у толико пак лакше бива то, што му је по себи разумљиво делање његових саотачаствепика и предака. Наша домаћа историја не само, да има за нас све прерогативе, који се од сваке нсторије траже , за образоини утицај, него је још и особито важна према нашим локалним приликама. Да човек постане Србин, треба нре свега српски да осећа и мисли. За то му је преко потребно образовање из његове исторпје. У нашој нсторијн има и сувише и примера и Факата, на којима се може основати ваљано историјско образовање — разумевање културног задатка и социјалног положаја. У колико се више сваки дан крећемо у таквим елементима, који имају исти циљ, као и исторпјско ббразовање, у