Просветни гласник

еечју највише једаи иут, док за то време морају добити најмање три одене из писмених радова, које су обично за средње ученике, дакле за већину много строжије, него ди оцене из усмених одговора, онда држим да сам ја имао довољно разлога, да одене из нисмених радова уноредим са старим тедесним казнама, и да тражим да се ове оцене као такве укину. Да су ове оцене одвећ строге особито за децу из млађих разреда, где су и разреди иреиуњени, најбоље се види у тој околности, што оваке оцене, као што су на прилику ове : 2 2 + 3 3 дају средау оцену слаб а не добар ; а оваке оцене (тројку из усменог одговора и друге већаном сдабе оцене) добијају највнше средњи ученици, дакде они ученици којих у сваком разреду највише има. Па кад се са овим доведе у свезу и оно што сам напред доказао, да паставник нри давању оцена из иисмеиих радова ваља своје 1,аке и дично да познаје, док то у ствари не бива, него се оцене из писмених радова дају још раније, док он ђаке још и не познаје никако — кад се то узме у обзир, онда држим да сам своју ствар нотпуно доказао0 тим оценама ја сам у своме чданку још и то тврдио, да се овим оценама често казне ђаци и за оне задатке, који нису нрема ђачкој снази одмерени. Г. Миодраговић то и сам признаје, ади тражи да ово наставник у обзир узме. Овако тражење од њега није ни мадо логично, није доследно; јер ако „није нужно" да ири давању оцене наставник „познаје свог ђака", онда по каквим основнма може наставник тегобу задатка у обзир узети ? Ово није доследно од аега, који тражи за те задатке да наставницн „могу давати задатке и рачунати оцену из њих ако не би досиео да испита све усмено и да оцену из говора" ; јер како ће знатн какве олакшвце треба учинити ђацима, које ни сам не познаје, и које није могао ниједан пут у два месеца нрозвати да им оцену забедежн ? Исто је тако, но мом мишљењу, без вредности и она друга замерка, где он упоређује оцене писмених задатака са оценама усмених одговора, иа пита: да лн ја сматрам и оцене усмених одговора за батинање, кад овако сматрам оцене иисмеиих задатака ? Он се о томе сам пита и сан одговара да сма-

тра да је и то батинање, ади вели, да те батине укинути не треба. Ади да он овом свом тврђењу ннје досдедан, најбоље се види по томе, што тражи, ка:о што сам мало час споменуо, да оцене из писмених одговора могу само за оне вредити, који у два месеца нису никако прозвани, нити су оцене добили. Тиме је он признао двоје: иризнао је да је моје поређење мабило и «грубо" и пак истинито ; даље признао је, Да оцене писмених и усмених одговора не могу једнаку вредност имати, и да се као такве за мерење усиеха не могу подједнако узети. Јер ако су те оцене једнаке, онда на што му оно тражеае, да се оцене писмених задатака могу дати изузетно само оннма , који у два месеца нису никако прозвани ? И за што најиосде да се оцене усмених одговора не замене оценама писмених одговора, кад веди да су те две врсте оцена у свему једнаке Р И не би ди онда био много краћи пут да се да свнма двомесечна оцена из писмених задатака, него ли да се неколико часова око усменог. пропитивања и давања оцене нроведе ? Ако ди пак ове две ствари нису тако сродне, као што и сам макар и нехотице признаје, онда откуда је та могућност да се смеју једним мерилом мерити, и да могу једна другу замењивати ? Да оцене усмених и писмених одговора нису једнаке, и да према томе међу њима не сме бити замене, најбоље ће нам посведочити и ова одредба саксонске регулативе за реалке,^која одредба гдаси овако : „При давању оцене морају се узети у обзир не само пнсмени него и усмени радови. и не само оно што је погрешно урађено, него и опо што је добро урађено... ЕхГетрогаМа не смеју се узети за главну основу оцене. 1 ) Да се пак у нас према. нашем рачунању оц^на ех^етрогаПа узимљу за гдавну основу оцењнвања, то сам ја у своме ранијем чданку довољно доказао, а то сам у неколико и овом приликом учинио, наведавши нове потврде за исту мисао, коју сам раније истакао. * Међу осталим манама писмених задатака, каквн се у нас задају, ја сам у своме ранијем чданку наноменуо и ту ману, да се због Ј ) Нова оакоонска регулатива за, реалке од 188 4 године.