Просветни гласник

ПЕДАГОШКЕ СТЕАРИ

кав и треба да буде. Такав космополитизач полазио би од „прашине и вреве тржишне", иа ба се опет свршавао у том материјалном свету, али с том разликом, што би проучивши његове зле и рђаве страие, имао у себи знање и убе1,ење да треба тежити и радити на остварењу највишег морадног идеала, среће, у људском друштву. Класицизам то ие тражи. Борци за класицизам сами истичу потребу, да човек живи у етарским СФерама другачијих ндеала, да духовну храну за своје више образовање црпе из нрошлог, кдасичког света, који не, зна за пагње, невоље и режим дапашњега. Такав је опет само класични идеални свет; такво образовање само је резултат класичкога света. студија класачких духовних производа. То они тврде, јер ирепоручују и траже тај еФекат. Такво образовање било би ни више ни мање него — утоииски касмополитизам. Сви најивни Франмасони имаће такве исте ногледе. За то класицизам и нема свој гајзоп с1'е1ге. Више образовање, потребно за дааас, не гледа на идеју о елободи, као што се у класичком веку гледало — слобода је био код њих појам интуитиван

и оснивао се на сталешким припципнма: дапас је утилитарно - езолуционистичан и стоји на принципу равноправности. Више образовање, модерни „хуманизам", не гледа на идеје о социјалним односима, као што је класички свет на њих гледао — свакн члан има данас нраво на егзистенцију и, ирема висини модерпих државпих појмова, право на утицање у државним и социјалним пословииа. Модерно више образовање нагонп човека, да ради на поиравци еиономске основе друштвене, на шта је н упућен сав његов морал и сви његови идеали. Такве резултате не ироизводи класицизам и кдасичке студије. Морални развитак, учињен класичким студијама не стоји еа висини, с које нма значаја за прогрес: моралпи еФекат, произведен класичким студијама такав је и толики, какав и колнки и од сваке друге литературе, из које се студијом неколицине аутора претендује на тако велики циљ. Он се тим не достиже. Сав еФекат у погледу па морално образовање био би из оне Фазе, у којој се вршн васпи■гање, али се ни то не може ностићи класичким студијама. То смо видели.

(Наставпће се)

ПЕДАГОШКЕ СТВАРИ ИЗ МЕТОДИЕЕ ЗЕМЉОНИСА [I Бажност зсмљоиисне наставе — Утицај земљоиисне методе на остале наставне иредмете — Неиос_редна и посредна очигледност — Наставна средства] (Наставак)

Да у Земљонису буде ноступности, мора се почети учење са оннм, што учепик може сам посматратн ; дакле, са његовом околином. Прц томе се мора пазитн да најпре до':,е оно што је простије, па онда сложеније; да се најпре посматра и разгледа оно, што је за ученика разумљввије, и то само у онолнкој опшнрности, у колико је ученик пређашњим својим знањем оснособљен, да то ново појми. Ученик добпја ирве, основне појмове из Земљописа још док је у својој родитељској кући. То узима школа за осно-

ву, па па то наставља и зида даље, проширујући и доводећн у већу везу оно. што је ученвк донео од своје куће. И исто онако, као што је ученик најпре упознао ону кућу, у којој се је родио, па онда двориште око куће па тек онда даље земљиште, исто тако и у школи он почиње упознавати најпре најближу школску околину, па онда прелази на брда, равнпце, долине, реке, које су даље од школе. Исто онако, као што је учендк унознао двориште и околину своје родитељске куће једино самосталним посматрањем, хода-