Просветни гласник

К Н> И Г Е И К

ЊИЖЕВНИЦИ

287

Г. ЏеФриса: „Оп Иге МоГивса", који је пре неколико година почео излазити у „ТгосеесИпд о{' те 2оо1одгса1 8осге1у о{ 1 ј Опс 1 оп", чданак је на талијанском језику. ЕроФ. Брусина познат је великом деду јевропских научара као одличан малакозоолог хрватски. Дедо Ингдеза ЏеФриса, које је скоро довршено, обрађује мекушце Јадранскога мора> и запрема место међу ирвим делима ио тој струци. Брусинини додаци и примедбе пењу му вредност. 11. „Сан и снивање са бијолошког гледишта" има намеру да објасни Физијолошке законе живаца човекових. Ова је тема једна од оних спорних тема, о којима још пуно басана вдада. Физијодози, разматрајући рад живаца у мозгу и мождинама, покушавали су да објасне и законе снивања. У томе иослу дошдо се доселе на две теорије: теорија крвотока, и хемиска теорија. Прва теорија објашњава снивање циркулацијом крви у мозгу а друга хемиским нроцесима, независпима од крвне циркудације. Иисац огдеда, да обе ове теорије у чданку објасни, и да изаесе чптатељу како јаке, тако и сдабе стране њине. Најзад је покушао да изведе и комбинацију обеју теорија. 12. У чданку о биљној „семеници (8јетепа 1ирјпа) у опште", писац је нредузео, да нам представи развиће оне направе у идоду бпљноме, што одева семку. Онај део у цвету биљноме, што се зове длодник, има у себи неке ситне стварце, што се зову овуле (сисице). Кад у овулу доспе које зрнце прашка цветнога, онда се каже да се овула оплодила. А кад се већ овула оплоди, одмах почну од ње расти две различне ствари: 1, клица (ембријон), а то је она стварца, из које има постати нова биљка и која у мадоме има све оно на себи, што има матора биљка; 2, семеница (1;е§итеп1;ит или т^ишепкип). Ова семеница има опет своја двасдоја: спољашњи == 1ез1а (ер18регшшш) и унутрашњи = епс1ор1еоге. Пошто је задатак семеници да чува кдицу, дакле онај најважнији део биљкннога производа, који има да донесе нову биљку, то је ова семеница — црема разним срединама, у којима ће нам нова биљкада поникне, према незгодама, које има да савлађује итд. — врло различита у разним групама биљним. Те њене

разлике згодно могу да нам покажу и системске одлике нојединих редова, Фамилија, родова, па и Феда биљних. Ботаничари с тога дају доста вредности овоме делу семкину. Онде где су нам сва озтада обележја недовољна за раздиковање двеју ФеЛа истоГа рода, ту нам може врдо згодно склоп семенице показати те раздике. Тако је један Немац (На1зег1апс11) по СеМеници нашао раз» лике неких Феда пасуља, које је ипаче врло тешко разликовати. Тако је и наш писац покушао да пронађе овим путем раздике Фа. мидијама, родовима и Фелама центросперама. Поменута два дела семеннце нису јасно видна на семкама свију биљпих Фамалија. Негде је унутарњи сло.ј веома закржљао, те га је врло тешко наћи. Писац је за свој рад изабрао баш онај ред биљака, код којих је ова тешкоћа, јер су ОеМгозреггпае такове биљке. Овај ред обмаша Фамилије: РоП§опасеее, СћепоросНасеае, АтагапШасеее, РћуШокссасеее, Шска^теге, Сагуорћу1асеее и Рог1и1асасезе. Две посдедње Фамилнје писац није обрадио, а остаде јесте. Семенвца сваке од поменутих Фамилпја, на најобичнијим представницпма, посматрана је у разним микроскопским пресецима. Ти су пресеци у леиим каменорезпим сликама придати чланку, Поред иначе доста рада, као да писац мало полаже и на писмени нацрт свога рада. Као да он мало мари и за терминологију обрађиваних ствари. Похвално је за све писце Гласника, што се одликују од ранијих пнсаца хрватских односно паучне термипологије (та хвала припада и писцу „^јетепе 1ирте"), јер види се, да они пе кују хдадно гвожђе. Ну писац овога чданка оставпо је на маого места буквадан пр°вод немачки (батепкпозре = семени пупољак), а опет одбацио иначе депе, а већ усвојене термипе па пр. пунчана врвца (КаћеМгапд = носилац сјеменог пупољка). Разумевању овога лепога рада смета мало и то, гато се нисац не држи кроз цео рад већ једном узетог термина, већ га често замењује и другим, било новвм, било научним (ш1е§итепа1;, ото1). — И библиографски део Гласника лено је заступљен; и из њега читалац може прочитати кратких а лепих извода из многих научних журнада, књига нтд.; тако су исто и Разне Вести лене и занимљнве. —