Просветни гласник

301

нашем нреддогу о наставном ндану одредимо и датинском језику оводико разреда и часова, кодико му се без штете за остале важннје нредмете може одредити. Ти су разлози : 1, да они свршени гимназисти, који се одаду на изучавање такве струке, за коју је датпнски језик доиста потребан, не морају у Ведикој шкоди од абецеде почети, и 2, да они свршени гимназпсти, који огиду на стране университете, не буду одбијени, што у својим сведочанствима не могу показати, да су учили латински језик, који се тамо с раздогом јако дени. Да се пак датински језик у тодико разреда и столико часова на седмицу, кодико му је у нашем преддогу о наставном пдаму стављено. може добро изучити, наводимо као доказ ову околност. Браниоци кдасичних гимназпја дају у наставиим плановнма својих гимназпја обично толико разреда и часова грчком језику, који је, као што је нознато тежи од датинскога. А што при свем том траже они тако много разреда и часова за латински језик, треба, мислимо, нринисати навици њиховој, да важност тога језика оцеаују с онога гдедишта, с које га је оцењује већнна наученика катодичке вере и романскога и германско1а племена. Ирема двојакој сврси, коју гимназија треба да постигпе, саставили смо на страни издожени преддог о наставном плану за средње

школе наше. Овај наставни ндан има по нашем мишљењу ове добре стране: 1. У њему су све групе наука, које су данас у животу преко потребне, у свима разредима и са скоро једнаким бројем часова заступљене. Тиме је гимназијама дана могућност, да посгигну ону прву сврху, а на име: да даду ученицима својим огште образовање. 2, По њему, пошто датински језик не заузима све разреде и врло велики број часова, има свака груна наука довољно маха. На тај ће начин бнти гимназије у стању, да постигну и ону другу сврху, а на име: да даду својим ученицима.добру спрему за сваки поједини Факултет. 3. Грчком је језику уступљено онолико разреда п часова, кодико му се и у кдасичким гимназијама обично уступа, а датинскому, ма да једакши и за нас мање важан, кодико и грчкому. Тако се наше гимпазије не би много разликоваде од гимназија у народа католичке вере и романскога и германскога племена. На послетку изјављујемо да се с већином одборовом, и ако не свуда из истих разлога> сдажемо у одговорима на питања, где да буду више или нпже гимназије, и које од садањих да се укину, заступајући при том мишљење> да те све потоње гимназије буду једне категорије. Ј. N1. ЖуЈовиЋ с. р. Ж. Половић с. р.

ПРЕДЛОГ О НАСТАВНОМ ПЛАНУ

ПРЕДМЕТИ

Р А 3

Р Е

Д и

< а о о < <

с . . а < < 5 *

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

и м о

О

Српска граматика ....

4

4

3

3

—

14

Стари словенски језик

—

—

—

—

4

—

—

4

Философска и дитературна пропедевтика __

_

__

4

_

4

Историја српске литературе • • -

4

4

8

30

ГеограФија ерпских земаља . • •

3

—

—

—

—

—

—

3

Општа геограФија ј

—

4

3

—

—

—

—

—

7

Историја српскога народа • • •

—

—

—

4

-

—

—

—

4

Општа псторија . .

—

—

—

—

3

3

3

3

12 1 1

26