Просветни гласник

ШКОЛК ЗА ОБРАЗОВАН ј Е СЛЕ1ТИХ

315

ШКОЛЕ 3А 0БРА30БАЊЕ СЈГЕПИХ

У СТРИЈА

Да би сдеп могао помоћу ових сдова правити опипљиве отиске на артији : потребна је једна таблица од придике оне ведичине, као што је она ол, дисника, коју оката деца употребљавају. Ова је табдица с дица постављена меком материјом — чојом иди Фданедом — а преко тога удешен је један оквир, који је на горњој страни табдице на два места са њом спојен, ади тако, да се може дизати и сиуштати на табдицу. На оквиру су утврђене танке иопречне пруге, с дева на десно, које су једна од друге тодико удаљене, кодико су сдова, што ће између њих доћи; јер између тих пруга сдепи нраве сдова. Између тог оквира и посгављене таб де меће се артија, на којој се пише иди боље рећи печата, и но што је артија уметнута, онда се оквир једном закачком притисне да стоји чврсто на артији, те да се артија нри писању не миче. Свако је сдово наирављено од игдица на осиови једног четвртастог стубића од дрвета. Да не би сдеп морао пипати оне игдице, од којих је сдово, иаирављена су на једној страни стубића опипљива гдатка сдова, и то на сваком стубићу стоји нањеговој једној страни направљено оно исто сдово, које је на основп тога стубића направљено од игдица. Сва та сдова стоје по азбучном реду у преградама, свако за себе. Сад, кад хоће слеп да „пише" помоћу овпх слова, а он само узима по једно слово, које му треба из онах преграда, н забада основу призме, на којој су игличаста слова, између линпја, на ономе оквиру на табди у артију, која је испод оквпра, и нритискује озго руком толико, док оне игдице не пробију кроз артију, На тај начин изађе опипљиво свако слово, на оној страни листа, која је окренута табди, а не на оној, на којој сдеп притискује. При овоме раду сдепоме служи оно слово на површини призме, И као зпак, како он треба да држи стубић кад забада слова у артију, те да не пзађу окренута: јер он увек има да окрене себи ону страну стубића, на којој је глатко опип-

(Наставак) љиво сдово, кад забада у артију доње слово.

коЈе Је од иглица. По што Је овако слеп једно слово забо, онда он тражи друго у оним иреградама, које му треба, в забада га на исти начин до првога, не вадећи ово, док друго није забо; јер по њему враћа унотребљено слово у његову преграду. Тако иде „писање* неирестано и слеп увек враћа употребљено слово у његову иреграду. По шго се цеда реч ианише, онда се уметне један стубић без икаква сдова оздо, и онда се даље „нише" друга реч, те тако између сваке речи остане мадо растојања. Само при овом ,писању" иди убадању слова, слеп мора да почиње наоначке, т. ј. он мора пајпре да нанише доњу врсту, на да продужује оздо до врха, док цео лист не иснише. Ово су разни начини, како је Клајн правио онипљива слова за наставу слених у читању. Овај посдедњи начин са игдичастим словима оддикује сеод свију тиме, што овако ц сами сдепи могу да „пишу" све што им треба, и посде то и да читају, те на тај начин могу да воде контролу да ди су добро написали. Сем тога, све што се овако игличастим сдовима нанише, могу читати и окати и слепи. За обпчно иисање Клајн је употребљавао обачна мала латинска сдова, код којих су све непотребне црте изостављене, да би слегхоме било лакше да их напише. После првих веџбања у писању, слепи су писали на каменим (од лисника) таблицама обпчном каменом писаљком. У1иније на табдицама биде су означепе уским пругама од артије, које су биде прилепљене. Између њих је слеп писао. Пошто се сдени извеџбају да добро нишу на каменој таблици онда иочињу иисати на артији. И за овако писање на артији служи једна табдпца од круте артије, за коју Је иривезан један оквир, на коме су од мадо дебље артије наирављене диније, између којих слеп пише. Арти.ја за писање мегне се на ту таблицу од круте артије, па се озго на њу снустд оквир с линијама, и оида сдеп 40*