Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

294

ћеге 8сћи1е, (181;) ип(,ег (1еп §е§'еп\уагИ§еп СиИигуегћаипЈббеп ипаивШћгћаг. ') Одлучив овако н са ових разлога ово најважније питање у смислу двојаких гимназија, класичннх и реалних, већина одборска сматра за потребно, да ближе обележи како замишља и шта разуме под једним, а шта под другим цравцем у школовању. Када би се нод кдасичним гпмназијама разумевале оне у којима се поглавпта пажња обраћа класичнпм језицима, латинском и грчком, а под реалном оне, у којима се највпше нолаже на то, да се ученици што више упознају са природом и њеним законима, онда се школе, какве ми предлажемо, не би могле назвати ни једним ни другим именом. Учење класичних језика с једие страпе, нпје цељ за се, нешто што ваља учити за ради њега самога, нити с друге стране, може бити задаћа гимназије, да да својим ученицима што већу количину знања из науке о нрироди. И једно и друго служи само оној цељи, којој гимназија вгља да тежи, и која је у томе да се хармонично развију срце и ум. Класични језицп са својим хуманистичкпм карактером упућују дух идеалу, а реалне га науке везују са стварношћу. Једно без другога не нде. Класицизам за се стварао би људе, који се не би умели наћи у борби живота, а реализам би нх отуђио од идеалних тежња, чему је најбољи доказ онај груби утилитаризам, којим се одлпкују питомци овога правца. Ми смо, с тога, налазећи, да је од највеће важности да се одмах у почетку, када душа детиња најлакше прима утиске, осигура она цдеална страна, без које Је школа у опште, а гимназија нарочито нромаглила своју задаћу, дали настави хуманистичку основу, тиме, што смо у нрограм ниже гимназије унели један кдасичан језик, а у исто време и онште нрпнципе морала, као и познавање земаљских установа и дужности грађанских. На ову последњу тачку свога програма нарочито инсистујемо, јер налазимо, да је задаћа гимназија још и да упозна своје питомце са дужностима, ко.је имају према моралном идеалу човечанства, као и према својој отаџбинн. Највећи део несрећа наших можда и про') 1 >1'. Тћеос1ог Всћопћогп. Баз ћОћеге ТЈпЈегпсћ[8№евеп т Јег Ое§еп \уаг1. — ВегПп 1885. р. 2 5.

истиче отуда, што није довољно развијеиа и јака свест о грађанској и патрпотској дужности, и с тога ми желимо, да бар школа не пропусти своје, да својо пптомце обавести о њпма. Школа, поред ове моралне стране има да развије н ону другу интелектуалну страну нрирсде детиње. Развиће ове најмоћније потпомаже учење математике, која је с тога п у старим хуманистичним школама заузимала једно од првих места, као што га заузпмље и у нрограмима модерних школа у напреднијих народа. Ми смо с тога, повећали број часова из ове науке. Интелектуалну сграну прпроде детиње исто тако потпомажу, и ако у другом нравцу класичнп језпци са својом тачном етимологијом и синтаксом, од коих један, и то латински, као потребнији, још п са овог разлога, држпмо да треба да уђе у нрограм за ииже гимназије. Поред ових предмета, који имају карактер чисто васаитни у погледу моралном и пнтелектуалном, унесена су у њен програм још и најопштија знања из науке о нрироди, о човеку итд. Иошто смо овако нижом гимназијом осигурали основу, за коју држимо да би на њој гребало да се развија даље шкодовање, ми смо са иодедом гимпазије у класичну и реалну, почелн тек од виших разреда. Тек у овим вишим разредима она добија свој класични односно реална карактер, тиме, што се у оној погдавита нажња обраћа класичним језицима, од којих се сада уводи још и грчки, а у овој другој место ових заузимљу нредмети, који имају впше везе са стручним шкодовањем у иравцу реалистичном. И у једну и у другу гимназију, и у кдасичну и у реадну, унели смо у највишим разредима њиховим оиште појмове из ФилосоФпје. Гимназија треба, по нашем инењу да да својим ученинпцима и општи поглед на свет, да их уиозна са прпродом њихова духа, са законима, који владају мишљењем, јер без овога појмовн њпхови, неће бити на чисто изведени! нити ће знање које из ње изнесу без овога бити у систем доведено. Ако је задаћа филосоФије, као што данас први представници њенп мисле, да у себи прикупи најопштије ресултате, до којих поједине науке својим испитивањима долазе, ако је опа веза која везује знање у једнт органску целнну, онда