Просветни гласник

342

ИЗВЕШТАЈ РЕКТОРА БОГОСЛОВИЈЕ

некакве капе чудновате о>орме ; за лето давало им се бело одело од сегелтуха, и изгледали су као нико, тим више, што су само једно таково одело добијали, да није било могућно испрати га, кад се искаља, а ако се које случајио оирало, постајало је кратко, и изгледало је као арештанско одело. III. Ред у заводу нашао сам оваки : 1. У собама. Овака соба звало се да има свога надзорника ; али тај надзорник није знао ни своје дужности, ни своја права, јер није имао никаквих правила у рукама ; а нису била на изгледу ученидима ни правила, која су министарством 17 Августа 1881. ЦБр. 835 издана. У след овога у собама је био неред, а није се могло дознати, ко прави неред. Код силногаброја разбијених ирозора, није се знало ни за један, ко је разбио. Кревети ђачки били су састављени, иа су све по двојица ђака заједно спавали. Ни у једној соби за спавање није било кандила, то су ученици увек спавали у мрачној соби. 2. У школи. Сваки је разред имао по имену свога надзорника, али, као ни собни надзорници, није знао шта има да ради, јер није имао никаквих одређених иравила за вршење своје дужности. Ово је узрок, што се није знало, ко је ову или ону државну ствар оштетио и ко је правио неред у школи, јер ученици не ће да одају један другога ; а нема никога, ко би по дужности својој био за то одговоран. Табла је школска бивала скоро увек издрљана, и готово је немогућно било проФесорима да на њој пишу. У ходнику школском није било послужитеља за време предавања, те је често било узнемиривања од стране разних гостију или писмоноше, који су и кроз прозор изазивали ученике са часа на поље. 3. У цркви. Редари за певање и читање, по нехатости учитеља певања, пису

знали кад шга треба певати п читати, иа је бивало ирилика, када и црквењак и свештеници вичу из олтара, да се пева ово или онј , што је, разуме се, увек не само саблажњиво, него и врло неаријатно по углед школе, која пушта овако неспремне ученике за певницу. Одсуства од цркве бележила су некако четири ученика сваки ио своме начипу, и за то нема нигде тачно обележепих црквених одсустава. 4. У болници. Болница је била смештена у двема собама до нужника, у којима је увек био тежак ваздух, како због нужника, тако и због употребе тих соба за операције у време рата, те је и сада, кад су иразне, готово немогућно у њима опстати. Дужност болничара вршио је један ученик, па по невештини евојој бивало је, да даје једноме болеснику лекове, одређене за другога, а дешавало се и то, да лекови, које лекар нареди, донесу се тек иосле 24 сахата. 5. У траиезарији. Комесари, које према правилима, што је министарство издало, бира економ да врше неку контролорску дужност, унотребљени су били искључиво за разношење јела у траиезарији, дакле за вршење служитељске дужности. Правила за ред у трапезарији нису била изложена ученицима на углед, те је бивало, да неки једе нре ручка и вечере, а неки после, кад ко хоће. IV. Чистота. Ообе за школе, а тако исто и оне за сиавање, ваљда се ниаада ниеу прале. Вода за пиће доносила се у кантама без затвора, на је прашина падала у воду, и ученици су такву воду пили. Ни у једној соби није било ни једне чаше за нијење воде, него су сви ученици пили воду из канте, те је по свој прилици то на.јглавниј и узрок заразној болести — заушницама — ;