Просветни гласник

346

И ВАСПИТАЊА

према општем стању стварн и неким напоменама у цзвештајнма, но но Факгима. Сигурно је ово, да већипа зграда школских' као н код основних шкода ннје ни грађена намерно за школу. То н извештаји иотврђују. Према томе може се мислити на сигурно, да нису потпуно ни удешене ио хигијенским захтевима. Вентилације су и иначе у нас нешто ново, а малени нрозори и ниске собе нешто још обичније. 0 клунама, и о свему, што се тиче ђака, као: о чистоћи њииој и хаљинама, о боловању и болестима, итд. не можемо рећи ни речи. Па и то је опет више брига о телу, и иосредан утицај на дух, и стари ногледи су увек то рачунали у негу тела. Али сад долази баш оно, што је досадашња метода васпитања и данашња Формална Педаго! ија рачунала у васпнтање као једино и ионајглавније. То је оно у другој тачци. То је навикаиање деце ва ред, послушност, уљудност, нскреност, вредиоћу, и тако даље. Ту би морали да знамо ово: како су деда навикавана на све ово? Јесу ли се иосгуино, живљењем и радом одиста навикачала на то, или се то вршило регулом и наредбама иисменим или усменим? Даље, каки је одношај паставнички био према ђацима? Је ли наставник у опште био више као старешина, и.1и као отац, брат, друг и иријатељ ђачки ? Је ли -било цензора; ко их је, и како их је иостављао, и кака им је улога била? Даље, каке су иогрешке ђачке биле, колике су казие употребљаване и каке, и на који су начин вршене? И, на послетку, тачан рачун о наградама. Све је ово тако важно у васпитању да Формална Педагогија није без разлога само то и разумевала иод васиитањем. И кад се тело издвоји и остави на страну, а остане само култивација духа, онда су ово одиста тако важне ствари, да се може рећи да од њих и зависи и Цеда садржина ц Форма духовиа, у колико се у оиште на обоје може васиитањем утицати. А кал, се узме у обзир још важност њина коју имају за живот друштвени, онда се ии мало нећемо чудити, што се Формално васиитање само на њих ограничавало и ограничава. Ту се омладина запаја духом, кака ће да буде у доцнијем животу. Да ли љупка и друшгвена, да ли манита и растројна. Да ли иодла и

подмитљива, да ли отвореиа и светла каракктера и часна. Наслеђене особиае нигде се више не дотеру.ју, добро или здо, него ту. Ко ће каки бити, по карактер-у, доцпнје у друштву, он го буде сад у школи. И основна је школа имала јака утицаја на ову сграну, али је све го тамо бнло с мање, снекулација, наивннје; овде тек долазе спекулацнје духовне, које ударају тнп потоњем карактеру, човеку. И сама је Формална Педагогнја изнела: да се право заспитање можо иршити само љубављу, љубављу и оданошћу дечнјом према пасгавнику и настави, љубављу иајпосле снрам свега. Што .је више силе у васпнтању, то је оп ) горе; шго више морања и мржње, то је све лошнје. И зауздана омдадцна једва чека да се разузда. Само слободна омладнна воли да живи и да радц. Само у љубави и с љубављу одгајена омладина воли да живи у љубави Свађа, ларма, мржња у школи, иреносе се у свађу, ларму и мржњу у животу. Школа даје тин животу исто онако. као и жнвот њој. Љубав то је оно стање физиолошко, када се све радње у организму врше најживље, н када је индивидуа готова да но својој сопствено.ј вољи, ио сили унутарњој чнни свако добро. То је оно унутарње расноложење душе и тела, кад се ради све но иравилиим н чистим иобудама изнутра. Ту је савршено излншиа, иа и онасна, свака сила, јер се све чини са свом готовошћу по својој сопственој вољи. И само се тако развија карактер. У сваком другом случају развија се само иегатнван карактер. Кад имамо то днвотно расположење, ту чаробну моћ у васиитању, онда нам све зановестн и иаредбе имају Форму наиомена, унута, поук&, иредлога, разговора. Све се чиии ио оиим унутарњим иаредбама. И го се чини оиет с љубављу и вољом. Заповести и регуле, усмене и још више писмене, ту су са свим излишне. ,11равила за владање" нису више на хартији у зиду, већ у срцу, у унутарњим мотивима. А казни скоро нестане. Шта имамо с ове стране по гимназијама? Ни о томе немамо ништа у извештајима. Од свега имамо само нешго мало о казнама као одговор на 21. тачку номену.тога министарскога расниса. Ади штс немамо у нзвештајима, то нам је познато из самих закбна