Просветни гласник

ВЛСПИТЛЊЕ КЛО НЛУКЛ

349

Али је сама настава п предавање онога птто је ушао у те гакоде веома пдптко. II код сампх наставнпка, у ве^пие, још мису рашчишћепи појмовп о самој пауци на ономе стумњу, па коме се она данас надазн. Код већине још нема паучне прецнзности и тачностп. А скоро сви, с врдо мадим изузецима канда одвајају науку од оних нредмета п појава нди одношаја у природи, које она изучава на је своде само па опе знаке п белеге, којима се дух људскп сдужи да их шбележи, и да их једаи другоме казују. Тако је истинска садржина паучна нсиала, а замепида је Форма. И Формом и нреко Форме тражи се сада садржина. Речима би хтедо да се посгигпе и научи оно, шго прво треба да се види и сазна, па онда да му се даје реч и зпак. којим ће оно дасебележн. А пошто је реч друго, а предмет са свим друго нешто, и пошто Је реч по себи самој без икаке садржине, а па против онај предмет. иди појава, илп одношај и:змеђ предмета н појава, или одношај измеђ одношаја, иоји она показује, пун и препун садржипе, то пзлази да речи иикада не могу заменити нредмете, већ да предмети сами морају утицати иепосредно на дух, п датп или створити иредставу о себи, па опда тек да се узнмају и изналазе речи, којима ће она да се казује. Отуда онда долази неразумљивост,

БАСПИТАЊЕ

пренапрезање духовно, и, најпосле, просто памИење тих речи и зпакова (без потпупога илп никакога разумевања онога, што оне хоће да кажу. То је механизам. То је механпзам, који је неизбежло никао из Форме, из ФОрмалнзма. Отуда онда мука, п одвратност нрема насгави. Мржња према школи н бегање од ње. Рад без воље и силе унутарње, п у ђака и у паставника. Сад долазе регуле, које ће да натерају на рад и једне и друге. Унутарње силе замењују спољие. А тиме се губи опо ираво упутарње васпитање, опај дух мирнога жпвота духовнога, она тонлина што све загрева, она жарка симпатичпосг и спрам људи и снрам ствари и снрам рада... То Је цела слика овога нашега носматрања. Кад бисмо нотражили и овде још нешто оиштије, онда би нам у главноме и овде у гпмназијама, нзпшао опај исти поглед, који смо пашли п у основној наставп само мало проширен и поправљен. То је поглед, по коме се и пеириметно духовне радње раздвајају од тела, и душа сматра као нека засебна сила у телу, коју васиитање нма да развије. А развија се из себе, речима, без или са врло мало помоћи из снољнога света. Иоглед дакле и дух паставни и васиитни: симј итуалистичко -рационалистички. (Наставиће се)

К А 0 НАУКА а Вена

ГЛАВА ДЕВЕТА ЖАТЕРЊИ ЈЕЗИЕ (Наставак)

Настава у Граматицп Прави зпачај оних веџбања је.зичних, која служе као нриуготовљавање за редовно учеше Граматике, као и вредноот доброга избора за тај носао, још јасније ће нам пзаћн на видик, по што обратимо иарочиту

пажњу на граматичку иастаку, о којој је доета препирке бивало. Ми смо много иаклоњени да сматрамо, као да зраматичка иастаиа у страним језицнма исте услов.; ставља и 1.сте користи даје као и граматичка настава у нашем мат 'рњем језику. Ме1)у тим изм ђу обадвога постоји