Просветни гласник

ЗАПИСННК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕГА

-јрећи). Ту се* показује решавање правида тројнор „иомоћу аоложене и управне црте", Ца како то није пикакав нови метод, већ облик „положене дрте" иреставља решену сразмеру, а облик „унравне црте" то исто, само обрнуто за 90° (што писац у осталом пе објашњава), требаао бн га као нарочити одељак изоставити, на објаснити само под напоменом, да зарад краткоће има н таквог писања. И ту, и код сдоженог иравила тројног, и код интересиог рачунања у сва четири одељка, понавља се иримена сва четири пачина у свима решеним нримернма ; на оада, код пнтересних рачуна долази још и пети : решавање иомоКу готових образаца! Ово јз сувишна претрпаност! Еад се иста ствар пигае на пеколико разних начина, објашњавајући их посебице, а без потребне везе, онда се тиме ствара само забуна и отежава разумевање и учење. Сем тога, код простог и сдоженог правила тројног и код интересних рачуна друкчије се (обрнуто) исиисују количине иоред уиравне црте, него што је то чињено код верижног рачуеања ; ма да за то нема онравданих разлога, и ма да је у свима тим случајима такво иисање узето из облика решене, нросте или сложене сразмере. Код сдоженог правила тројног, за сам начин свођења на јединицу, иоказано је неколико разних начина решавапа, израђујући по свима њима и примере. Па кад и писац вели : да је „од наведених начина најбржи носладњи, а за школу најиробитачнији први", боље би било, да је остале начине избацио као сувишне а и неуиутне. Мислим, да доброта школске књиге није у томе, да показује многостручност начина за радњу око истог посла, већ да износи оне, који су разумљивији и кориснији, с ногледом на циљ, који треба иостићи наставом. Поред оне корисне. научне простоте, да се скоро све врсте рачуна у том делу рачунице могу решаватн сразмером и свођењем на јединицу, нашто стварати ополике, ио изгдеду различне начане и подначине, те отежавати и учење и разумевање ? Ово нарадирање са многим начинима, као и нарадпрање у решавању већег броја примера на све могуће начпне и код сваког одељка, врдо је издишан посао, нарочито за школску књигу. НРОСВЕТНИ ГЛАСНИВ

337

У одељку процентног рачунања у сто налази се напомена, коју треба изоставити, јер оно, што је у првим редовима речено, ненотребно је, а у последњем неразумљ :1В0 ; у том се реду вели : „код рачуна у 100 разуме се (?), више се добија чего ири рачунању од 100 и на 100'. а зашто ? није речено. Као да та добит не зависи од погодбених услова^ и као да разлика између на 100, од 100 и у 100 није условљена самим иачином ироцентовања ? ! 3. Има и нејасних и неиотиуних места, којима је узрок или недовршивање реченица, нли неподесно објашњавање. На првом месту сматрам као нејасна она места у почетцима неких одељака, у којима се унапред казују деФиниције, правила и систематисање појединих врста задатака, ма да их ученици без самих примера не могу разумети. Боље бн било нредазити их после 2 — 3 решепа нримера, кад ученици већ могу знати о чему је реч. Иначе се даје нрпдика учењу „на намет" (меморисању) без разумевања, од чега не може бити користи. Као пример узимам одељак о процентном рачунању (таб. 11.), у коме би све, што се у њему говори ире решавања примера, бидо много јасније, да је у самом почетку употребљен један од најобичнијих иримера. Много би јаснији биди после п они случаји, у којима поједнна од три кодичине, које удазе у рачун, може бити ненозната. На 8. таб. (стр. 1.), при решавању задатака закључком, ређају се четири случаја ; но они нису довољно јасни са непотпуности реченица; тако је први сдучај : ,1), да се као иосредан члан узме * ; а не каже се шта? У одељку „ израчунавапе времена* (26. таб.) каже се : ,1). Време стоји саинтересом у иравој размери, јер што је веКи интерес, више је времша требало, а што је мањи интерес, мапе је времена требало". А за што ? то се не казује. Такве сунедовршене реченице и даље под бр. 2 и 3. У одељку ,,на сто и 11. таб. (4. стр.) објашњава се у почетку та врста процентног рачунања овако : „Кад је у једном задатку така кодичина дата, у којој јеизвесни проценат већ урачунат, онда се очевидно мора проценат ка 100 додати, да би се равна (?) количина са даном добила, и од таке коли43