Просветни гласник
434
ВИШЕ ШКОЛЕ
У V. и VI. разреду не облпгатни су 2 часа Францески. Који ученик хоће доцније да пређе у латинску гимназију (лагиниста) добија од IV. разреда почевши нарочиту наставу у латинском; а сви остали (реалисте) почињу у IV. разреду са инглескил језиком а нарочитим цртањем. У свима осталим предметима настава је заједничка. На првп поглед изгледа, да је прилична незгода, да се ученпк већ у својој 12. години мора одлучити, да ли ће доцније ући у латинску или у реалну гимназију. Међутим је та незгода не избежна, ако се старим језицима уступи места у „л&тинској лннији". Не подесност ове мере умањава се тиме, да су онима којн сврше реалну гимназију приступачне све штудије осим теологије и филологије, ако се подвргну мањем испиту пз латинскога језика. Ко по свршеној средњој школи хоће да пређе у гимназију, или хоће да се корпсти иовластицама што дају средње школе, мора да издржп средњошколски испит. На основу сведоџбе зрелости ових исппта, може ученик бити уписан у техничку стручну школу, а такова сведоџба тражи се и од зубног лекара. За маринску школу и за телеграФску службу важи само сведоџба реалне линије (са Францеским за телеграфисте); а анотекари морају имати сведоџбу латинске липије. ,Гимназије — како латинске тако и реалне — да буду кредуготовно образовање за универзитет и за више стручне школе. Настава да буде заокругљена целина и да траје три године'.
II. А Наставни план латинскнх гимназвја
Р А 3 Р Е Д
т
11
III
Свега
НОРМАЛНЕ ГОДИНЕ ПРИ
ПРИМАЊУ
I 5
16
17
ЧАСОВА
1
Веронаука . ■ • . ■
1
1
2
4
2
Новешки и старонорв.
3
4
4
1 1
3
Латински
9
10
У
28
4
Грчки .
7
7
7
21
5
Француски .....
4
2
2
8
6
Немачки .
1
—
—
1
7
Историја и земљопис
3
3
3
9
8
Математнка ....
2
3 |
3
8
Укупно по разредима 30
30 30
90 час
II. В Наставнн нлан реалне гилназгуе
Р А 3 Р Е Д И
1
11
III
Свега
НОРМАЛНЕ ГОДИНЕ НРИ
1 5
1 6
17
ЧАСОВА
ПРИМАЊУ
1
Веронаука . • • • •
1
1
2
4
2 ,
Порвешки и старонорв.
3
4
4
. 1 1
3
Инглееки
4
5
5
. 14
4
Францески
4
2
2
8
5
Немачки .
1
1
—
2
6
3
3
3
9
7
Земл.опис
1
1
2
4
8
Природне науке ■ -
6
5
4
15
9 Математика ....
5
6
6
ј 17
10
Цртање
2
2
2
6
Свега по разредима
30 30 30
90 час.
Сведоџба зрелости са латинске гимна• зије даје права за све штудије. Но ако ко хоће да учи ратну школу, опда мора полагати накнаднп испит из математике, природних паука и цртања (без инглескогјезика). Захтеви из овпх предмета јесу исти, који се траже по свршегку реалне гпмназије. Сведоџба зрелости са реалне гимназије јесте услов га реалистичне штудије, за права и ратну школу. Ко би са реалне гимназије хтео да штудира медецину , тај мора да положп накиадни иснит из латинскога језика из кога се толпко тражи колико при средњогаколском испиту, али онет не у толикој мери као за онога који хоће да се упише у латннску гимназију. На усменом исниту има исиитаник да покаже, да је читао три књиге из Дезаровог <1е ће11о §аШсо или С1уИе, 24 глава из Цицероновпх беседа и 500 стихова од Федра. Још ка томе долази писмен превод омањег састава са норвешког на латински, са употребом речника. Овај испиг нолажу и многи са реалне гимназије, који хоће да штудирају права, прво с тога што је римско нраво на државном испиту важна струка а друго за то, што издржавши онај испит имају битпе олакшице на ехатеп рћИозорМсиш који се полаже пре државноп испита. Да свршени реалногимназиста може штудирати теологију и филологију мора издржати уемени накнадни испит из латинског и грчког. На таком испиту тражи се све оно што и на испиту зрелости латинскВх гимназија.