Просветни гласник

436

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗИЈЕ У НЕМАЧКОЈ

ЖЕНСКЕ ГИМНАЗНЈЕ У НЕМАЧКОЈ (Б1Ш НОНШНШ МАБСНШН-ЗСНТЈШШ)

Женске шкоде у Немачкој деле се овако: а) различне основне школе, б) средње школе (Ше М1Ме1бсћи1е №г ММсћеп), које одговарају но курсу руским градским школама, само што се у аима учи још по који стран језик (француски или енглески) и што су мање или вите карактера нроФесионалног, и в) више женске школе, од којих неке имају и тако зване РогШШип^з-Иаазеп; ове школе одговарају руским женскпм гимназијама с доданим педагошким разрсдом. ЕогкММип §8 -к1аз8еп, као оделити заводи, имају, осим педагошког, чисто проФесиоиални карактер и не стоје у органској свези с вишим женским школама. Немачке више женске школе, упоређене с руским женским гимназијама и Француским 1усеев и со11е§еб (1е јеипев Ш1ез, особитп су тип просветних завода, не толико но организацији , но предметима , по коликоћи и каквоћи научпога материјала, ма да се и у томе онажа бптна различа, колико но главним принципима, за којима се ишло при преуређењу тпх завода 1873. г. и који су сада постали догма не само за званичне иедагоге, но и за већину образованога друштва у свима државама пемачке царевине. Немачке више женске школе нису све уређене у свему по једноме ша6лон\ ; многе се између њих разликују по броју разр^да, по броју часова за поједине предмете и другим особивама, које зависе од месних прилика, на које су иазпле разпе владе градећи законе и наставне планове за своје женске школе. Оваком се унутрашњом разнообразношћу одликују пруске више женске школе, које ни данас још немају ни уређења ни наставних планова законски утврђених. Од 96 пруских виших женских школа (о којима се у нас зна Ј ) само 55 десеторазредних имају иотпуно једнако уређење; 20 имају по девет разреда; остале по пет (без припремних разреда) и т. д. Али се за то у свима немачПруској има овега 185 вишихженских школа. Од њих су само две, ЕПваћеШ — ипсЈ Аи ^и8 (,а 8сћи1е у Берлину, краљевске, а остале — градске.

ким вишим женским школама сложно тежи за једним, једна им је цељ васпитпа и научаа; а то долази отуда, што је тачпо одређено мишљење о природи жене и о њену значају. Једна Баварска је у овоме изузетак. Баварске девојке још се и сад васпитавају у манастирима и приватним нансионима. Говори се да краљ Лудвик II. није хтео ни да чује ни о каквим реФормама женских научних завода, ирема своме у онште нерасположењу к женскињу. Немачки педагози сматрају као епоху у историЈи вишег женског образовања, недагошки збор у Вајмару 80. Септембра 1872. год. и берлинску конФеренцију августа 1878. год. IIо нашем мишљењу, оба ова педагошка збора дали су само Форму принцииима, који су били исказани много раније и опширно мотивовани у списима многих немачких и француских писаца почевши од Фенелона. Свакојако вајмарски збор, а нарочито берлииска конФеренција, која је била са .Јвана на предлог бившег министра нросвете Фалка, значајни су по томе, што су одлуке њихове, и ако нису биле утврђене законодавним путем, ипак су биле нрепоручене од мииистарства као упугаа свима вишим жепским школама, и што се тиме прекинуло оио жалосно стање, када у разговору о жеиском васнптању и учењу, по речима директора Крајенберга (БЈе ћбћеге Тбсћ1ег8сћи1е 1874), е1пег сИе Зргасће Јеб Ап(1ега П1сћ1 уегз^апс!, и када су према томе сви немачни женски просветпи заводи били ете ћин1е МатпсМаШ§кеИ, пиг 1еМег кете рппсјр1е11е ГлпћеИ. Да изложимо по занисницима неке главпе тачке вајмарског збора и берлинске конФеренције : а.) Вишим женским школама цел је да даду учепицима опште образовање, јепе а11§ете1пе ВИс1ип§, туЈе 81е <1еп ћбћегеп Већепзкге1зеп еЈ$еп. По томе су оне опште образовне, а не проФесионалне школе, и у њима не треба да се предају предмети, који нпсу карактера онште образовног, на ирпмер, народна иривреда, нега болеснпка, књиговод-