Просветни гласник

512

нова ђака, узрок је то, што су ђаци овд. основних гакола, због бугарског рата, изгубиди годину. Што је нак оволики број понављао разред, мислим, да ће бити узрок, једно неразумевање језика, а друго рат ; јер су у овоме заводу најпре нрекинута, а најкасније настављена предавања. До испита су учили и ове полагали : у I разреду • ■ • 14 У II „ • • • • 20 У III „ • ... 14 У IV „ ... . 8 Свега • 56 Од ових, прелазе без икакве нропреке у старији разред : из I разреда • • • • 7 из II „ • • • • 10 из III „ .... 7 из I V „ .... 6 Свега • 30 Морају да ионове испите : У I разреду • • • 5 У II „ • • • • 7 У III .... 2 У IV , • • • • 1 Свега • 15 Морају да понове разред : у III разреду • • . .5 у IV , ... . I Свега . 6 Отпуштају се као неспособни за науку: У 1 разреду .... 2 у!1 „ . . . .3 Свога . 5 Ва одлизап и вјјло добар уснех и примерно владање награђепи еу нослатим шигама 15 ученика.

Државно благодејање уживали су преко целе године у III разреду један, а у IV ,разреду два ђака. Што је овако мали број благодејанаца, не треба мислити, да је ово за то, што овде нема сиротиње. Мени се чини. да је сиротиња главни узрок, што ова гакола скоро непрекидно има овако мали број ђака. Миелим, да би се број истих увећао, кад би се правила благодејанаца, бар за неко време ублажила, и то изузетно, гато се тиче ове гаколе. Ублажење би се састојало у овоме : 1) да благодвјање добивају и ђаци II а не само III и IV разреда ; и 2) да благодејање добијају сви доказано сиротни ђаци, који имају из већине предмета бар врло добре, а из осталих добре оцене. 1884-5 гаколске године, гакола ова није гшала наетавника за Немачки језик, иа се овај није ни предавао. 1885-86 постављен је наставник за овај језик тек на свршетку Априла, кад су настављена предавања. Ма да се је он јако трудио, ипак није му било могућно, да у III и IV разреду свршп све, гато је пронисано. Због тога, ђаци IV разреда, који Отиду у други завод, ради продужења наука, имаће велике муке и неприлике. Школа је смегатена у ошпткнској згради, која је врло неподесна, јер није прављена за школу. Како је оиштина сиротна, и нема изгледа, да ће у скоро моћи да нанрави нову зграду, то би требало, да ово учини држава, а општина би еигурно дала потреОЗ ј Н ПЛ.9/Д. Бр. 131. 28 Јуна 1887 год. у Врању. Директор гимназије, р. ^Кивковик