Просветни гласник

580

ПЗПЕШТЛЈИ СТАРГШИНЛ СРЕДН.ИХ ШКОЈА

У једној седниди расправљено јо иитаве: да ли је корисније да ученици на часовима проиитивања, из математике само слушају и назе на рад, или је боље дозволити им да сви, сваки за се, раде онај задатак, који се израђује на табли. Митпљања су била подељена, те и није донесена никаква одлука. Наставник Срп. Историје диктовао је у IV. раз. одељак о устанку под Карађорђем и Милошем по делима Н. Попова и Кнежевини Србији. Диктована је и историја Вете и Босне. Поред учебника служио се је Мајковљевом историјом српеког народа, Медаковићевом историјом Црне Горе и Вуковим песмама. И у III. раз. диктовао је поједине партије. Из ГеограФије у IV. раз. диктован је одељак математичке геограФија по 8сћо(Шг-у. Диктандо изнози 8 табака. Планиметрија је допуњавана по Гтђзеп-у. Сви су остали предмети у свима разредима предавани ио учебницима, и, ради бољег објашнења, неки где где допуњавани. Писмени су задаци давани и иеправљани по правилима, која еу тога ради нропиеана. Ни ову прилику не могу проиустити а да не напоменем да би требало изменити у неколико та правила. Кад се у иојединим предметима сваки трећи или четврти час мора употребити за нисмени задатак, сумњам, да ће настава тиме много добити, а на наставника пада велики терет око иоправљања задатака. Да би предавање Н. Хришћанске могло имати утицаја на дух и морал ученика, нужно је: да је само градиво за то нодесно, и да се ваљано предаје, да се морална ноука изводи на такав начнн, да је ученицима јасна и разумљива, и да им се упија у душу. Мени се чини да у материјалу није учињен најсрећнији избор. Српски Језик у I раз., Српску Историју у III. и IV. раз, и Геогра®ију у прва

три разреда предавао је наставник, који, као природњак, нема квалиФикације за ову груну. У оваком случају не може бити стварнога успнха, баш и кад би се наставник трудио колико год је могуће. Исти је наставник предавао ове предмете и у прошлој школ. години за последња три месеца, па се то није могло исправити ни ове године, јер између нет наставника овога завода тројица су природњаци. Немачки је Језик предаван по Траутовој граматици у сва четири разреда. У I раз. наставник ее служио и Веџбаонипом В. Малине, а у нредавању граматике помагао је се и неиачком граматиком од Неуве-а. Савет проФесорски, чијемишљење делии наставник, држи, да би, ради бољег успеха, требало: да се у учебник унесе мало више систематичне граматичке грађе, јер је у садашњемучебнику граматички материјалдоста растурен; вежбања за иримену граматичке грађе, да буду занииљи-вија; уз граматику да буде и читанка, састављена из лакших комада, причица, басана итд.; да се граматички материјал распореди тако, да се поједине партије прелазе пре у српској граматици, него у немачкој, а по садашњем је нрограму често обратно. За Јестаственицу завод овај има, поред лепих слика, добро уређену збирку минерала, збирку инсеката, шкољака и неких коетура. Омању збирку биљака имао је сваки ученик II. раз. У почетку ове школ. године добио је завод апарате за Физику и Хемију, и сад има добро уређене и снабдевене кабинете. По извешћу наставниковом ;; прво са екснериментисало и тражило од ученика да добро знају обележити и речју и цртежем оно, што су видели. И тоје онда служило као основа ономе, чему та радња води — тумачењу нојединих појава у нрироди." Наставник је један пут-два извео ученике у поље, „само ради познавања где која биљка расге, јер ученици. велиј нису учили Ботанику на памет, већ су биљке,