Просветни гласник

записник главног просветног савета

555

г. Јевта ЂукиК, заступник учитеља у г. Петар СтрелиА, заступник учитеља Злоту.' ј у Сумраковцу. У ЧАЧАНСКОМ ОКРУГУ: г. Милутгш АранђеловиК , заступник г. Ћирил ЈанковиЛ, заступник учитеља учитеља у Павлици. ј у Врдилима.

Разрешења од дужности наставника основних школа

Ајстом жжнистра просвете ж црквежжх.

послов&

Разрешени су: У КРАГУЈЕВАЧКОМ ОКРУГУ

г. Јован Шианић, заступник учитеља I. разреда школе Бањске, 31. Јула ове год. но молби.

г. Живојин ИвановиЛ, заступник учитеља школе раматске, 31. Јула ове год.

Заннсник Главног Просветног Савета

ВАНРЕДНИ СССХИ САСТАНАК 13. Маја 1887. године у Београду Биди су: иредседник Ст. Д. ПоповиЋ; редовни чланови: Мих. Валтровч-ћ, Свет. ВуловиЋ, Ђ. Козарац, Момчило ИваниЋ, др. Милан Јовановић, др. Н. Милаш, архимандрит; вапредни чланови : др. Љуб. Недић, К. Црногорац. Бор. Тодорови-ћ, Срета Ј. СтојковиЂ, Никола Попови^ и М. Антоновиђ. Деловођа и ванредни члан, Мил. Марковић. I Прочитаи је и нримљен записник ванредног 340-ог састанка. II Продужује се иретрес иитања о уређењу с редњих школа, и на реду ]е утврђивање наставнога алана. Ђ. Козарац узима реч и изјављује. да се сада поглавити задатак Савета састоји у томе: да се свакоме наставноме предмету одреди број часова и да се сви предмети распореде по разредима. Али пре овога посла, он скреће пажњу Просветнога Савета на две ствари и то: 1. да се у овим новпм гимназијама, поред класичних предмета, да довољно места и нриродним наукама, јер то захтева дух напретка; и,

2. да се при одређивању часова има на уму то, да се ученици не иреоитерете, јер се на велики број часова и преоптерећеност данас свуда жале. Др. Љуб. НедиИ, иије за то да се у гимназијама све учи и да се у њима да и природним и класичним предметима иодједаако место. Оада би се Савет, по његовом мишљењу, вратио на оно, што је мањина предлагага и направпли бисмо на тај начин неку мешовиту гимназију. 11о мишљењу његовом, поглавита погрешка наших гимназија и била је у томе, што се све и сва учило и шго су се ученици на лак начпн упознавали са крајњим ресултагима прпродних наука, па П )сле пису никад дубље ни улазилп у саме науке, те су тако остајали сваштари за довек. Председник Савета Ст. Д. ПоаовиК , ие увиђа, да нма оправданог разлога по коме би ваљало у напред одређивати број часова. Он наводи за иример, како се у Савету радило, када се утврђивао наставни план за основне школе. Ништа нам не смета да говоримо у Савету о важности свакога наставнога предмета и да му према томе одредимо број часова, али је врло непрактично сиу70 »