Просветни гласник

НАУКА О БИЛ ј ИОМ ТКАЉУ

стају из разлачитих ембрионалних клициних листнћа. Докле се извесне иартије ираме ристема постеиено ДЕФеренцишу у трајна ткања, дотле се сам ирамеристем непрестано обнавља образовањем нових ћелица. Ово обновљање врше ћелице, које леже на врху вегетационе тачке. Ту има два случаја, али има и прелаза између њих. У једном случају (у онште код Сгур1о§аш-а) све меристемове ћелице произлазе пзједне једине праматичине (иницнјалне) ћелице, која се одликује знатнијом величином и нарочитим обликом и која тачно лежи на темену вегетационе тачке, па се с тога и назива темена Келица. У другом случају (код неких Сгур1о§ат-а и Рћапего§ат-а у оиште) нема такве темене ћелице, већ се вегетациона тачка свршава групом малих меристемских ћелица. Па и ако се у овом другом случају и налази на темену једна једина ћелица, она се ипак не одликује од суседних ћелица ни знатнпјом величином, ни обликом, нити је она праматица осталих меристемових ћелица. — Према томе вегетациоие тачке могу битп са теменом ћелицом вли без ње. а) Вегетационе тачке без темене ћелице. Овакве вегетационе тачке имају Рћапего^аиае а од Сгур4о§ат-а савршениЈЈ Сгур4о§атае — Јвое1асеае и ЕусоросИасеае Она се састоји из прамеристема, чије су ћелице сразмерно обиму целе вегетационе тачке веома мале, а има их на броју врло много. У овом прамеристему диФеренцишу се врло рано извесни ћелични слојеви, који стоје у извесном генетичном односу према трајним ткањима. На оном месту вегетационе тачке, где треба да се образују бочни израштаји (лист, грана било стабла или корена), ту се помоли читава ћелична груна, обухватајући у себи спољашње и унутрашње меристемове слојеве, тако да у том зачетку дотичног органа нема никакве темене ћелице (док се код Сгур(;о§ат-а са теменом ћелицом на дотичном месту најпре конститујише темена ћелица, која се понаша онако исто као и темена ћелица из које је иостала), Вегетационе тачке Ап§то8регт-а и Сутноврегт-а ноказују неку разлику. За то ћемо најнре да говоримо о вегетационим тачкама

Ап§108регт-а, за тим бутпозрет-а и најпосле Бусорос1Јасе-а и Јбое1асе-а. 1). У вегетационим тачкама стабда у Ап§108регт-а разликују се три меристемске зоне, које доцније прелазе у трајна ткања: а). Спољни слој чије се ћелице деле тиновима, којн стоје управно на површини његовој. Из самог начина ностајања његових ћелица излази, да тај слој остаје вазда нрост, т. ј. састављен из једног реда ћелнца и као какав застор нокрива вегетациоиу тачку. Из тога слоја ностаје епидерм, па је за то и назван дерматоген. б). Иснод дерматогена налазн се један, два или више нравилно концентричних слојева изодијаметричних ћелица, из којих ностаје цело основно ткање коре (коленхим, склеренхим, корин иаренхим, а у већини случајева и илута). Ти слојеви називају се аериблем. в), НаЈиосле долази ирамеристемово језгро вегетационе тачке. Оно је на крају затубасто и његове ћелице показују претежно уздужну деобу и уздужан распоред. Тај део нрамеристема назван је алером. Из већег или мањег његовог централног дела постаје срж а из иериФерног врвчано ткање. Ако каква биљка нема сржи, то се цео нлером диФеренцише у врвчано ткање. Односи између три врсте меристема и трајних ткања, која из њих ностају, нису тако прости. Ире се држало, да из дерматогепа постаје само епидерм, али је у новије време доказано, да из њега може постати и просте врвачно ткање (ликиие и коленхимске врвце). Даље врвчано ткање не ностаје увек из илерама, већ може ностати и из иериблема. Поменуте три меристемове зоне, које се диФеренцишу још у првобитном ембрионовом сташу, остају увек одвојене за све време уздужног растења стабла. Свака зона за се обнавља се деобом, која се врши у теменом делу; свака има тамо свој почетак — иницијалне ћелице. У неким случајевима као да илером и периблем нису јасно одвоЈени један од другога већ имају заједничку ииицијалну груну. То је случај ири заснивању бочннх изданака (лишћа и грана): иенод сгабловог темена израсте једна груна меристемских ћелица и при том суделује само