Просветни гласник

Н аука о биљном Т кању

689

Нрвобнтни ксцлемови делови појединих снопића распознају селепо; они су пшлн у срж и називају се једним именом сржна круна, која садржава увек прстенасте п спиралне трахеје, докле су доцније трахеје (судови) порпе илп их нпкако и нема, већ су замен>ене трахеидама (код четпнара). Али је теже распозпати примарне Флоемове елемепте појединих васк. снопића. — Примарни ксилем сваког снопића сада је одвојен од Флоема истог снопића дебелим слојем секундарпог дрвета (ксилема), којн је постао радњом Фасцикуларног камбијума. И нримарни и секундарни ксилем називају се једним именом фасцикуларно дрво за разлпку од интерфасцикуларног дрвета, које је постало радњом ивтерФасцпкуларног камбијума. Тако исто разликује се Фасцикуларни н интерфасцикуларнн Флоем. Према томе цело секундарно дрво састоји се из Фасцикуларног и ивтерФасцикуларног дрвета, а цело Флоемово тело (секундарна кора; из Фасцикуларних п интерФасцикуларних делова. ИнтерФасцикуларно дрво на унутрашњој страни, окренутој сржи, нема примарног ксилема, а ннтерфасцикуларни Флоем нема примарне, праве лике. Постајање нових слојева секундарпог дрвета и секундарне коре пз камбијума, које почиње у нрвој вегетационој периоди, продужава се сваке пдуће периоде, те дрво и секундарна кора све више и више дебља, обично дрво много јаче но кора. Сад да прчђемо на оппс камбијума, дрвета и секупдарне коре. А. Еамбијум Камбијумове ћелице карактеришу се густом зрнастом протоплазмом, у којој се обично прпмећава вретенасто ћеличво једро, даље танким често целулознпм оппама. Деоба и растење камбијумовог слоја може бити различно : 1) Деоба тапгенцијалним уздужним тиновима. Овом се деобом увећава број ћелица, које леже једна за другом у радпјалном правЦу. У неким случајевима камбијум се у поче ?ку састоји из једног Једипог простог слоја меристемских ћелица (иницијала). Од две нове ћелице, које постају горњом деобом из матичине ћелице, једна задржава карактер камбијумовог иницијаца, док друга, која лежи

час на ксилемовој час на Флоемовој страни, дели се опет таигенцијалним тином у две нове ћелице, које се непосредно прео.браћају у ксилемове односно Флоемове елементе; но пре ове промене могу се још један пут делпти у пстом смислу. На тај начин увећава се број ћелица у радијалном правцу. Али је прнраштај секундарног дрвета обично много већи но секундарне коре. Радијалан распоред елемената који је условљенпоменутом деобом, квари се, ако се образују у дрвету обимнији судови а у корн обпмнпје системе цеви, јер гњече и утискују се у суседне елементе. 2) Деоба радијалним уздужпим тиновима. Њом се увећава број ћелица у тангецијалном правцу, што је нужиа последица увећавања камбијумовог нрстена. Пошто том деобом постану из матичине ћелице две нове, онда се свака од њих нонаша као камбијумова ћелица и о тачци 1). В) Деоба хоризоиталним, поиречним тиновима. Њом се образују секундарни сржни зрацп н ксилемов иаренхим, том се праликом просенхиматична камбијумова ћелица један пут илн више пута дели понречним тпновима у паренхиматичне ћелице. В. Д р в о Елементп секупдарног дрвета у опште су врло слични са елементима примарног ксилема васк. спопића. Но ннак постоје неке разлпке, које су карактеристичне за ооједине бпљне врсте. Најпре ћемо прећи на састав дрвета, за тим на распоред поједнних састојака п најпосле на лета (годишње прстенове). 1. Саставни дедови дрввта Дрво Сгушпобрегш-а н Б1со1у1е(1оп-а састоји се из ових елементарних органа: а) Трахеје (судова). Прстенасте и спиралне трахеје налазе се у примарном ксилему (сржној крунн), а у секундарном дрвету налазе се порне трахеје. б) Трахеиде налазе се иоред трахеја порнпх, и код четинара замењују трахеје и састављају готово искључно цело дрво. в) Љнбриформни конци (простп и претпњепи), који спадају у најдуже елементе дрвета, налазе се обично поред трахенда. Нема их у четинара. г) Ксилемов иаренхим састоји се из кратких парепх. ћелица обично са танким зидовима.