Просветни гласник

О КАРАКГЕРУ И ОБРАЗОВАЉУ КАРАКТЕРНОСТИ

731

тргне и изучава сам, тако рећи, свеизнова; па што тако задобије, то је готово све његова лична тековииа. Тако је и код самоука• Из свега тога видјј се, да развитак карактера не зависи ии од самих васпитача, ни од самих личности, као што се то често мисли ц говори ; него да ту има много Фактора, који, измењујући „ физиолошко - исихолошку конститудију" дотичне индивидуе, утичу наразвијање и утврђивање њеног карактера. Ну у исто време може се видети и то, да се школа не може ослободити од бриге за образовање карактера, као што би то хтели неки ,оригинадни* нисци, стављајућв у дужност школи једино развијање свести и образовање разума. 1У. Сад ћу, у кратким цртама. обележити, где се карактср образује, и како се може васиитавањем утицати на његово развијане. Карактер се образује у куКи и школи, у цркви и држави, и у друштвеним аословима разне врсте. А. Породица, са својим више подједнаким животом, утиче на сталност карактера; а љубав родитељска, искреност и поверење бра тинско и сестринско, захвалност и оданост детињска и узајамно иомагање рођачко развијају у великој мери морална осеКипа у чланова породичних , а особито у деце. Благо ономе, који срећно проведе своју младост у кругу своје нородице, под савеснпм надзором и старањем својих родитеља. нарочито интелпгентних и карактерних људи! Њему ће сви људи, па и туђинци, изгледати као пријатељи; њему ће се цео светјављати у светлој боји ; њему ће цео свет бити мио. А напротив, ко је несрећно провео своју младост, без матере или без оца, или без и једног родитеља, па се је може бити још као сиромах потуцао но свету од немидадо недрага; учио занат нод немилостпвом руком, или служпо туђина под тиранском дисциплином, или учио школу, нослужујући и мучећи, се, и угађајући свима и свакоме, на можда и псету и мачки у кући ; ко је још при том гладовао и боловао, мрзнуо се на великој хдадноћи и знојио се — радећи тешке нослове на великој врућини, сгановао у вдажној соби иди кујпи

и удисао тамо нечист и отрован ваздух, нисао и цртао прп кухињској лампи и читао књиге и рукописе код Фењера на улици и при светдости од месечине ; ко је често мењао газде и нослове, места и начине живљења, па нигде није нашао мирна станка и починка, — о, томе свет не може бити светао и добар, и томе људи не могу изгдедати као пријатељи; него напротив , он мора сматрати цео свет само као неку општу „борбу свих против свих".... Ну ако такав човек , нрошав кроз такве и тима сдичне нромене одржи победу у тој „борби за онстанак", те сачува своје здравље — то можда једино наследство од својих родитеља, развије своју духовну и мишићну снагу — непрестаним радом у тој борби, н остане ноштен, било по инстинктивном наследству или по упутству каквога „ментора",— онда у њега можемо тражити карактер, качав ни најиовољније стање породично и економско не може произвести; јер тај је карактер ироизвод пепрекидног, самосталног рада, ресултат дуге борбе с немаштином и оскудицом и с разноврсним непрпјатељским силама у природи у друштву. Такав је човек — може се рећп — сам „ковач своје среће", која му се, може бити, јави у доцнијем жнвоту. Само у таквим и сдичним борбама у зрелијем добу живота могу се развити челични карактери. — Ну колико њих малакше у таквим борбама ; кодико их попусти, те се прилагоде црпдикама; кодико их се покодеба, те се повијају тамо и амо, куд их какав ветар заљуља ; колнко их врдне и скрене с правога, поштенога пута; колико их оде странпутицом, с које се можда никад више не новрате ; и колико их пропадне, морадно и физички , у узалудној борби, за коју њихова снага ннје дорасда ? ! Б. Школа може да утиче на развијање карактера у ученика: наставом, дисциилином п осталим школеким животом, и то највише стварањем моралних навика у њпх. 1) Настава ствара објективно уверепе у друштвеном животу. а) Уверене се добија изучавањем наука и сазнавањем истина. Нрава се истина не мења, она је стална; н такво уверење даје 93*