Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРПИК А ОСНОВНИХ ШКОЛА

835

у опште повољан ус,аех. Најбољи је успех у опште постигнут у III. разреду. Приче Христове врло су згодне за васпитање, само ако се пази, да се изводе и поуве за децу као што се у највише шкода и чинило. За овај нредмет могу рећи да се сада ретко где предаје но старој навиди — учењем на памет. Приметио сам, да се Молитва господња не говори готово ни у једној школи на словенском језику правилно — готово се свуда говори.... на небеси... хлеб наш нашушнт дажнам днес... и не веди нас и т. д. 2. Сриски језик. На први део програма т. ј. на говор обраћала је пажњу већина наставника, и може, се рећи да су, у колико је било могућно, и успевали. Влашки елеменат који се налази у већини школа које сам прегледао, јако отежава рад по програму из овог предмета. Где су у првом разреду еамо влашка деца, редак је случај да за годину дана науче да говоре српски толико да се у II. разреду може са њима радитн нотнуно по програму. Овде могу с похвалом споменути школу раково-барску, у којој еу деца, која су ове године први' пут ступила у I. разред, научила српски толико, да сам их могао све превеети у II. разред. Највећу сметњу вежбању у говору чини домаћи положај те деце, јер се она само у школи уче да говоре српски, а кад дођу евојим кућама, онда нема ни појма од српске речи. Њихови родитељи нли никако и не знају српски, или, и ако знају, неће да говоре. Читање, ако и није било естетично, било је у главном добро. Ружно читање нашао сам само на неколико места; а на једном месту нашао сам и читање на памет. Ту је једна учитељица научила децу (а деца су већином била српска) једну или две причице из Читанчице на памет, и она су само то знала читата, а кад бих ја сам одредио место

које ће читати, онда би једва које дете умело нагађати слово по слово. Писање је готово у свима школама једнолико и доета лепо, што се има припиеати згодним прописима државне штампарије. Граматички део евуда је, а нарочито у старијим разредима, добро обрађен. Брсте речи знају се већином добро, ма да се код заменица и прилога запиње. Мало би више требало пазити на разлику између речи и ствари. У неким школама нису свршени облици и то највише глаголски. То је било у школама, које нису радиле редовно, него је или доцкан почет рад, или је било прекида у току године. Овај је део програма, по мом мишљењу сувише велики. Треба изванредна наставничка снага, па да све тачке у програму савлада подједнако добро; а овако, ако наставник обрати већу нажњу на једно оетаје му кржљаво друго. Ако нпр. наставник обрати већу пажњу на сам говор, трудећи се да му деца науче лепо и логично говорити о стварима, онда мучно да ће му ученици бити граматичари; а ако наставник, рачунајући да ће му ревизор доћи какав филолог , обрати иажњу само на граматичку страну, онда је извеено, да ће му деца бити у говору еиромашна и скучена, а чиниће и граматичке погрешке у говору више него деца у оном првом случају. У место сувопарног филологиеања, које понегде већ у страст прелази, мислим да би боље било развијати у деци способност у леном и логичном говору, а граматику оставити средњим школама. Декламовање готово у свима школама своди се само на говор на изует без икакве жлвости; а нонегде је и испод тога. Добри су изузеци ретки. Узрок овом неуспеху објашсе тим, што ни сами наставници нису вешти декламатори. 3. Словенски језик. У највише школа предавано је еамо читање, и у том је пости107 *