Просветни гласник

870

ЗАПИЛШК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

СА.СТАНАК ССС1Т. 7. Новембра 1887 год. у Београду Били су: вршилац дужности аредседиика Главног Просветног Савета Ј. Пецић ; редовни чланови: Јован Жујови+1, ванредни чланови : др. Јован Туроман, Милан АндоновиЂ, Јеврем Илић, Јован Ђорђев;^, др. Војислав Ваки-ћ и Фил;.п ВидаковиЋ. Деловођа и ванредни члан Савета Мил. Марковић. I. Прочитан је и ирпмљен заиисник прошдог састанка. II. Прочитано је аисмо г. министра аросвете и црквених аослова од 7. ов. м. ПБр. 13860. којим се уиућује Главном Просветном Савету надрт пројекта законског о преустројству средњих школа, и позива се Савет, да овај нројекат проучи и претресе. и да каже своје мишљење о истоме. Савет је одлучио да се овај иројекат нрво штампа и да се разда свима члановима Савета, како би га ови могли проучити, па за тим да се исти пројекат у делости претресе у Просветном Савету. III. Прочитано је аисмо г. министра аросвете и црквених иослова од 7. ов. м. ПБр. 13879. којим се упућује Главном Просветном Савету збирка песама од Радослава М. Ивковића под насловом „Дани младости" и позива се Савет, да одени овај спис и да каже своје мишљење о вредности и употреби истога. Савет је одлучио: да се ова.ј рукопис упути на преглед и одену г. д-ру Милану Јовановићу који је и раније прегледао једно дело од овога писца под насловом Горјан. IV. Прочитано је аисмо г. министра иросвете и црквених аослова од 2. ов. м. ПБр. 13632. којим се упућује Савету на оцену друга књига дела „Примери из српске литературе" од г. Жпвка Поповића, проФееора и позива се Савет да каже своје мишљење и о овој и о првој књизи, која је раније упућена Савету на оцену. Одлучено је: да се умоли г. Андра Николић секретар министарства просвете, да

ову другу књпгу прегледа и оцени и Савету о истој реФерује. V. Ирочитан је реФерат г- Мих, Валтровића о хонорару, аоји би требало дати г. Вићи Малетићу за израду „Цртанака" за ниже основне и продужне школе. Тај реФерат гласи : Главнои Просветном Савету На своме 353-ем састапку од 15. Октобра 1887., Главни Просветни Савет одлучио је: да ми се на преглед пошљу оне цртанке (свеска I до IX.), које је за ниже основне и продужне школе израдио г. Вића Малетић, учитељ цртања, па да Савету предложим величину хонорара за израдиоца. Ја сам исте цртанке прегледао и нашао, да се исте никако не могу препоручити за хонорисање пошто то не заслужују, јер су лош дилетански посао како по избору и ређању образаца за цртање, тако и по њиховом извођењу. У тим цртанкама нема потребпе ноступности нитиукуса; нема разумевања онога што чани дидактички и естетички део у цртању. Оне према томе нпкако за школу нису. У прилогу враћају се цртаике (16 свезака). 1. Новембра 1887 год. у Београду. ЈА ИХА1-^ЛО ^Вл^лтровиа проФесор Иошто су „Цртанке већ штамнане и иродају се као монопол државне штампарпје, то Савет не улазећи у оцену самих „Цртанака" но држећи се писма г. минпстра просвете, којим он позива Савет да му предложи величину хонорара за израду ових „Цртанака" одлучио је: да се г. министру предложи. да би по мишљењу Савета требало хонорисати г. В. Малетаћа за израду „Цртанака" са сто педесет (150) динара укупно.

С тим је сасганак закључен.