Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

883

нашло одушке трвењу између месних одбора и учитеља, што се често дешава, сматрао сам за потребно и према нашим нршшкама за целисходно: да се у свакој окружиој вароши установи окружеи школски одбор. Нов законски нредлог о установи окружних школских одбора подносим Главном Просветном Савету на оцеиу. Основе на којима је тај нредлог израђен у главном ове су : а). Да се створи прелаз између највише и најниже школске власти ; б). Да се у неколико повери извеснош кругу образовааих л>уди старање за народно образовање и васпитање ; в). Да се створиједна — тако рећи — апелацијона власт у осудама које се изричу у школским пословима ; г). Да се учитељи ослободе кињења што су по некад морали да трпе од месних школскнх одбора; д). Да се прошири надзор над месним школским одборима, над школом и учитељима. Тежило се да се све то изврши тако како се неће дирати и крњити досадашња права месних одбора, пошто је он на првом месту позван да се брине за оистанак и напредак школе. У предлогу тежио сам да у окружни школски одбор уђу људи, који се и по иоложају и ио свом образовању обично броје у прве људе у свакој нашој варошн. Сматрао сам за потребно председништво у одбору поверити окружном старешинн из разлога што је он најстарији чиповник у округу, што он све прилике — па и школске — у округу најбоље познаје и што је он понајбоље у стању да изврши одлуке одборске. Администрацију нренео сам у начелништва само за то што, према данашњим нашим Финанцијским приликама, немогућно је захтевати нове жртве и за администрацију. Кад једном оживе окружни школски одбори у нашој отаџбини, биће мање писменога посла у министарству просвете и стручан персонал тога министарства биће у стању више се бавити стручним, но канцеларијским иословима, а то је сада просто немогућно. Не мање биће олакшано и онима који су досад ситница ради морали долазити чак пред министра. Они ће сад у окружно! вароши наћи задовољења. ПБр. 14046. 18. Новембра 1887., у Београду. Министар проев. и дркв. иослова А. Васиљевић с. р.

За овим је прочитан први предлог закона, који гласи : ПРЕДЛ.0Г 3 А 3 А К 0 Н о изменама и допунама у закону о ооновним школама од 31. Декембра 1882. год., и изменама и допунама од 20. Априла 1885. године. Члан 1. У члану 2. закона о основним школама. Под 3. додаје се „Србије и српских земаља"; Под 4. изоставља се: „и општа". Под 5. изоставља се: „и геометријски облици". Члан 2. Прва, друга и трећа алинеја чл. 3. замењује се овим: Основне шкоде како по варошима тако и по селима имају четири разреда и сваки се разред учи редовно годину дана. Који ученик сврши трећи разред основне школе с одличним или врло добрии успехом, може полагати пријамни испит за средњу школу, па ако га пиложи, прима се у први разред средње школе. Ко пријамни испит не положи, дужан је свршити н четврти разред основне школе. Ученици који с добрим успехом сврше четврти разред основне школе, прпмају се у први разред средње школе без испита. Члан 3. Све што се у закону од 31. Декембра 1882. и изменама од 20. Априла 1885. год. говори о вишим основним продужним школама изоставља се, пошто се укндају више основне и продужне школе. Члан 4.

У чл. 8. закона изоставља се: „и дели се на два течаја: зимњи, који траје од 16. Августа до краја Јануара и летњи, који траје од 1. Фебруара до Петрова дне\