Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

динара месечно и њега да бирају грађани. Осгали иадзор и ревизију, треба иоверити директорима средњих школа, само им смањити број часова у средњим шкодама. Ф. ВидакоеиК говорп, да су садашњи школски одбори једна добра установа и да онде, где су људи заузимљиви, одбори чине велике усдуге школи. Није за то, да се садашњи одбори укидају, него да се реФормују. Он би жедео, да председник политичке оиштине није председник школскога одбора и да се за чданове школског одбора бирају нарочити људи, који су поштени и писмени па они међу собом нека бирају председника који ће достављати одлуке одборске на извршење општинској или државној власти. Љубомир КовачевиК је за то, да месни шкод. одбори остану, алп да се само дркчије уреде. Није за то, да иредседничку дужност у шкодским одборнма врше кметови или председницп иодитичких општина и наводи примере, како ови људи злоупотребљују свој положај. Што се тиче окружних одбора, по његовом мишљењу погрешно је давати оволику власт над учитељима и школама полициским органима. Он је за то, да се ова власг повери коме другоие. Место установе окружних одбора, он покреће питање о сталноме надзору и преддаже, да се за стадне надзорнике ноставе способни и ваљани учитељи основних шкода и то за сваки округ по један. Они би имади положај и права као и остали учитељи, само би имали још додатак за нутовање. Оваки надзорннци вршили би много боље надзор над шкодама и учитељпма, но што се то данас врши, и, онаки људи, не би могди злоупотребити свој подожај. Чим би се ко показао неуредан у овој дужности, ма у ком погледу, могао би се сменити и вратити за учитеља, а на његово би се место поставио способннји и уреднији човек.... Ако се ово неће или не може да усвоји, онда је он за то, да се састав окружног одбора друкчије удеси : тако, да н. пр. у овај одбор уђу: директор или један проФесор средње школе, један учитељ иди унравитељ основне шкоде и може им се додати још једно треће иптедигентно лице н. пр. декар или инжињер. По његовом мишљењу три су члана доста за састав окружног одбора.

П. СреЛковиК преддаже, да у састав окружног одбора уђу: директор, управитељ основне школе и један судија. После оваких говора, начедно је Савет примио да се установе окружни одбори. Члан 1. нреддога законског примљен је. Чита се чд. 2. у коме се говори о саставу окружног шкодског одбора. По предлогу законском тражи се за састав окружног одбора 8. лица. II. СреКковиЛ и Љуб. ЕовачевиК преддажу 3. дица. РеФеренат др. Ник. Ј. ПетровиК и др. В. БакиК преддажу да у окружни одбор уђу 5. чланова. Др. В. Бакић тражи, да се не одређују чланови по подожају, него по струкама које су шкоди најближе и да дотична дица наименује сам г. министар. Тако могло би се узети једно дице из наставника средњих школа, једно дице из свештеничког реда, једно лице из санитетске струке и једно дице из правде (правосуђа). Овај преддог г. дра. Бакића, Савет је усвојио. Чл. 3. измењен је овако: „Све чданове у окружиом шкодском одбору, иоставља министар иросвете и црквених посдова на две године. Дедовођа је одбору учитељ. Чд. 4. Изостављен је. Чд. 5. примљен је онако, како је преддожен. Чд. 6. ирпмљен је с изменама и то у 2-ој тачци измењено је, да се чланови месних шкодских одбора могу казнити за неуредно вршење дужности место са 10 до 100 са 5 до 20 динара. У истој тачци изостављена је посдедња реченица. У тачци 3-ој истога члана изостављена је такође посдедња реченица. У тачци 4-ој изостављепо је у првој реченици „што цраведнијем". Тачка 9. чл, б-ог изостављена је. У тачци 10. изостављена је реч опомепом и остадо је само да окрулгпи одбори могу изрицати казни: укор и губитак плате од једног до десет дана. Казна „опомена" остављена је месним школским одборима. Остаде тачке чл. б-ог иримљене су онако, како су преддожене.