Просветни гласник

ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ

ТЕРМННОЛОГИЈП ИАШОЈ

907

Да поменемо овде само још неколике карактерне елементе крша, који се већином налазе на земљишту средње висине. Вртачв и звекаре. Стромор. — Оамо по кречном земљишту, на било ма које висине, има левкастих или коничних дољача, чији се пречник смањује са дубином, а по величини варира од 5 — 6, па до десетина и стотина 1П. Оне су застрте родном живицом, а обрасле или травом или засејане кукурузом, као у Подрињу. У већем делу источне Србије, где је највећа зона кретацејског кречњака нашег, пма их највише и зову их по негде ироиазинама (књажевачки округ). У ужичком округу зову их иониквама (отуда и планина Поникве). Има их много у кретацејском терену у Подрињу иснод Влашића ; и зову их вртачама ') и звекарама. Управо цео се тај терен састоји из вртача, често врло великих и врло правилног, левкастог облика. Доњи део њихов, којим вртача стоји у вези са подземним каналима, зову, у Оипуљи п осталим селима под Влашићем, стромор. Има их са затвореним, стромором и то су вртаче. Оне су или безводне или у њима има воде до познога лета. То су њихова језерца и локве. Ако је доњи део, стромор отворен зову их звекарама 1 ) (Костајник, Коренита, Тршић), јер камење, које се у њих отисне, скаче дуго кроз канал у кречњању те звечи и одјекује. Стромор је код њих донекле вертикалан, за тим иде у страну на таване, али све на ниже ; на много је места готово преграђен, те има изглед соба или ћелија, које су једна до друге поређане и све међу собом у вези. Ако је вртача пространија и има један или више стромора, зову је дољачом. Заравањ, на којем нма много вртача или поникава, зову вртања или ионшлица (Хомоље. Подр.). *) Вртача у Срему зиачи вртлог (Вук у Рјечнику). 2 ) У стромору једне звекаре у Коренити крили су крупније бакарно посуђе за Турака — тако је велика и дубока.

У нас их има у терену тријаског и кретацејског кречњака. У нрвом их има на Пониквама ужичким, у целој зони тријаској подринскога округа, како је означена на геолошкој карти г. Жујовића итд.; у кретацејским теренима има их но целој Орбији, где год се тај терен налази, али су најбоље заступљене на Бељаници. Неке су такве да изгледа да су скоро створене или да су још у стварању. Тако у Сипуљи неке су неправилне и пуне неравнина, е се чисто види, да је кречњав подземнога канала скоро попустио, сурвао се, а с њим п партија земњишта над њим, те се створиле нападне тачке за механички рад воде , али она , или није имала довољно времена или је материјал био и сувигае чврст, те јога није стигла, да изглади, изравна неравнине и догради вртачу. Ради примера тих вртача у стварању, и ради њихове ближе одредбе, да ошшемо велику вртачу, или како тамо кажу пропазииу, Деденице на Топижници. Отвор је одозго ужи, а унутрашњост много шира ; изнутра је дели на двоје један, истурен у наиред слој кречњака. Дубоке су, докле се може слазити, 12. т. У горњем делу има много отвора, кроз које капље вода, а доњи, који има вертикалне зидове, пун је снега и леда. На површини око леденица целе стене кречњака утицајем атмосФерилија испоодваљиване, остале које граде повргаину, испуцале и поградиле жљебове и пуклине, којима вода отиче, а највећа од тих иуклина јесте велика пропазина Леденице. Пошто је један део новршине још као таван над доњим ширим делом Деденица, и пошто је он сав нрорешетан жљебовима и иуклинама,. извесно је, да се овде није јога извргаио ни процес стропоттавања, а камо ли да је вода ерозивним утицајем евојим изатрла неравнине и створила левкает облик, какав она даје свима овим дољачама. Дакле, ми имамо вртача и звекара и створених и таквих, које су још у стварању. Вртача има и по осталом кречном зем-