Просветни гласник
21
1887. .
. . као 100: 91
Кругаевачког • •
5
4
9
1886. .
п
100 :139
Нишког ■ • • •
4
7
11
1885. .
п
100: 92
Пиротског • • -
13
4
17
1884. .
V
100: 78
Подрннског • • •
5
2
7
Пожаревачког
22
27
49
Из сваког округа на
по се премештено Је
Рудничког ■
3
—
3
][0 СВОЈОЈ МОЛОИ,
11 то:
Смедеревског • •
15
9
24
нз округл:
учитеља учитељица нлстлвникл
Топличког • •
7
1
8
Алексиначког •
• 7
3
10
Ћунријског • • •
4
6
10
Београдског
• 8
6
14
Ужичког • • ■ •
5
3
8
Ваљевског • •
- 11
1
12
Црноречког • •
. 7
4
11
Врањског • •
• 3
2
5
Чачанског • • •
5
1
6
Јагодинског •
• 6
2
8
Б1абачког • • •
6
5
11
Каажевачког
• 1
3
4
Из вар. Београда
—
7
7
Крагујевачког
• 12
8
20
(свршиће
се)
Крајинског
• 9
5
14
ПРИЛОГ ГЖОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ од I. Ц В II Ј И Ћ Д (свршетак)
Ваљада за то што та реч има и иначе много значења, и што је у таквој блиској вези са венцем и повијарцем, и као географијски термин различно је уиотребљавана. Или је идентификована са венцем 1 ) или са падином 2 ) или су је у разним значењима употребљавали исти писци 3 ). Видели смо да се разликује од била, ма да се, кад је непосредан огранак падина с њим сучељава; разликује се и од падина, јер је самостална, индивидуалисаиа и ако је њихов део. Она ') Карић у земљопису и топоком и физичком. 2 ) Мишковић у математичкој и физичкој географији. а ) Код г. Милићевића, који је и овде унео нових и лепих термина, коси, као и још некима, није одређен опсег значења. Она је најчешће употребљена у емислу повијарца и била: «Венчац и Букуља су висови на к оси, која се од Рудника дала на севе]|». Татарна има своју нј су. Али има и право значење. Говорећи о гранчцама ваљевског округа вели да се држе (( Влашићевих коса". Има још нотврда, нарочи го у ( , [Снежевинн Србији» за сва ова значела.
има правац попречан и укоске на нланину; њом воде путеви из села на венац. За овакве огранке кажу увек да су косе, а негде имају и засебна имена. Тако од Влашића једна таква коса слази у Сипуљу, и зову је Вилина Еоса. Од Цера се одвајају много таквих коса Милини и Текеришу. Од Иверка се иружају речици Лешници: Дуга, Кратка, Џајачка Еоса итд. Таквих коса има и Рамаћа. Али ћемо их најбоље објаснити на Гучеву, Оно је по разграни проста нланина: нема повијараца и већих огранака, који би се од к,ега ЧЈДвајали и давали му изглед јако разгранате планине, али је богато краћим косама, те је широко и нространо. Оно је и класичан пример за огранке те врсте. Вило његово, састављено из црвеног пешчара, иде висовима Чотом и Камом, којима се завршује на Дрини, па даље Висом, Црним Врхом. Орловицом и Кулиштем. Иза Кулишта се било снизи и претани, као да се ојело, па се онда