Просветни гласник

2 4 ПРИЛОГ ГЕОГРАФИЈСКОЈ ТЕРМИНОЛОГИЈИ НАШОЈ

тектонских или самосталних долина. Њима еу ирви поводи и главни чиниоци биле измене у тектоници зежљиној, које измене стоје у вези са орогенским силама, а спољни утицаји дејствовали су на њих доцније и дали им деФинитиван облик. У овоме се оне и разликују по етварању од дубодолина, код којих је претежније било механичко дејсгво воде. Према нодацима геологијским, које ћемо изнети, у ред Рихтхоф&нових тектонских долина сиадају и наше корутине. Кроз Заплање протиче Кутина, притока Нишавина ; но обалама њеним констатоване су дилувијалне терасе 1 ). То је знак да је Кутина корито издубила и сиустила га на ниже. — Корутина нишавска ноказује јасне трагове ерозивнога дејства. Ок,о Пирота има, тераса од дилувијалнчх наноса : песка, гаљунка и облутака или салутака, који со наиоси ослањају на падине кречњачких, неокомских брда ниротских. Они се особито лено виде око Прчевца. На 63,1')8 кт , пред Отаничењем, изнад глинца и ерунтивно стене, (долерита), иалази се дилувијални шл.унак нишавски у виду тераса. На 59,30 кт разазнаје се разговетно. корито потока, који је утицао у Нишаву и који је сада над њом сувише високо, и ако се узме у рачун пад. Ово сведочи да је корито Нишавино било некад иа већој висини ио што је данас, на га вода дубила и стварала долину, а нанос јој заостајао. Разуме се да су нрви узрок стварању ове долине бп 1 е дислокације, услед којих су се или издигла околна брда и планине : Нишор, Басара, Видлич, Велава и т. д., а створио се негатив, нишавска долиаа, према овоме позитиву ; или су се образовали у земљишту нреломи и иукотине, услед којих су се улегнуле иартије земљшнта, које данас граде пиротску корутину. Једно или друго морало је бити, јер се трагови ерозије и наноси речни не налазе на већим висинама да би се постанак ') Ј. Жујовић : (>ео1од18сће иеђегзмћ! (Јев Кпш&гејсћб 8егћ1еп8 р. 45.

корутине могао свести једино на дејотво воде, али које, ствар је детаљнијег геотоктинског расматрања. Термин корутииа ограничен је само на веће долине наших нових крајева, али је згодан за све веће долине, које су тектонскога норекла, на би га вредило усвојити и ако не би свуда одговарао народном разумевању 1 ). Дубодолине. — Оне се, као гато смо навестили, налазе између коса нлаиинских, и створене су поглавито механичким дејством воде, ма да је било и других, секундарних утицаја. Оне се, управо, јављају као резултанта трију саставница : снаге водине, која тежи да дуби вертикално, отиора стеиа и камења, чија је тврдоћа различиа, на се неједнако противе снази водиној, и, на нослетку, структурних односа, и иукотина, које већ у зомљишту ностоје. Према месним разликама ових чињеница и облик долина исиадао је различан, те је код њи.< најмање једноликости у облику и структури. Ва то су и имена већине њих локална или бар ограничена на мање крајеве. Код нае разликују. Проломе (Гучево), 2 ) дубодолине, велике и дубоке думце, са врло стрмним и окомитим странама. Они су облика иукотине или процепа, те изгледа да се нланина проломила, расцепила на томе месту, тако је механички рад воде био силан, јер је имао подесан терен и згодне нанадне тачке. Пролом је гаири у крају, који је ближи билу, а даље се косе ириближују, те остаје места само зајаругу, којом поток тече. Из врха пролома обично Ј ) Према далматинском предеоном имену Котарима, који ое налазе међу јадраноким морсм, плаиином Бпоковом и реком Крком, имали бисмо у н.има термии ширега и пространијега обима од корутине. 2 ) Г. Милићевић у Кнежевини Србији каже да су Нролом. Кам и Орловача највиши врхови па Гучеву. Нролом као врх не постоји ; оно што г. Милићевић назива Ироломом најлепши је нример дубодолине, облика процепа. Изнад Пролома је, збиља, највиши врх гучевски, којега зову Висом.