Просветни гласник

бије извор, а проломом тече поток. јер је ту склоп, у који се слива вода са венца и коса. Обликом својим ироломи подсећају на иирииејске дубодолине, које тамо зову сШ, и о којима ,се држи да су их јунаци мачем расцепили. Коритиштв, под Плешем, велика дубодолина коритастог или валовастог облика, отвором окренута и нагнута према, ТТишави. Оно нема учвршћене и одређене јаруге, па зато и вода јури њиме само кад пљусне киша и.1и се снег отоии. Еоритиште је ио облику врло слично са жљебинама, како зову једну дубодолину у Д. Еаменици (књажевачки округ), која је такође валовастог облика, а отвором и нагибом уирављена ка Еоренацу. Она је испу,њена думачама и урвинама, а апсолутна јој висина износи око 670 т . И материјал, и:з којега се жљебине са,стоје, мекје: глинац, моргл и нешчар, те су целе изривене и исаретуране 1 ). У коритишту и жљебинама вода и сада, за време киша и отонљавањи снега, врши на све стране својо ерозивно дејство, јер потоци у њима немају сталиог корита, док у ироломима вода тече само дном и нема толиког ерозивног утицаја. У проломима је вода извршила евој иајважнији задатак, ма да и сада ради, у коритишту и жљебинама она баш сад увелико подлокава слојеве, сурвава их и односи. Еод нас су ређе, али су честе у Црнсу Гори долине, које зову увалама или валама (Конавље), и које међу собом немају никакве везе: ииједне долине, ниједнога дубљега превоја да би се могло нрећи из једне у другу. Оне су истога, овалнога облика са ниринеј') И коритнште п жљебине разликују се од уседмна, код којих неке партије земљишта окдизе, нреседе се на друго место, а и од раселина, где се земља расцепида и померила у обе стране, расела се. ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ским долинама, које тамо зову ои1ез, а сличне : С У са јурским скцие-овима 1 ), У Црној Гори постоји (Вук у Рјечнику) и термин лака, продо или раздоље, мање утолегнуто. И за равни или равнице, према њиховој одећи и особинама, имамо различна имена,. Тако поред ледина или рудина 2 ) имамо вриштине, ако су обрасле вриском (СаТиппа ти]^ап8). На т. зв. хрватској височини , а нарочито око Лике, има нросторнја, релативних ра ! ница, вриском обрас шх. Еод нас их има у подринском округу (Мала Трешница), али у много мањем размеру, јер највећи простор, који запремају, износи 3--4 хектара. Стеие, ако су обрасле граминеама и сииским дикотиледонима. Пешчаре, иустаре, иустиње, иусте, ако су обрасле песком, безводне, монотоне и са ретком, али за њих карактеристичном вегетацијом. Такво су пустаре или нешчаре по Ванату. Земљиште, које је код нас покривено живим иеском, продужење је пешчара или Баната или Румуније и Бесарабије, и има, и ако у маломе, нустарски карактер 3 ), као и пешчаре Ваната, јужне Русије и Весарабије. Оно јо подељено на двојо јужним Еарнатима, који из Баната ') И једне и друге јављају се на кречњачком земљишту, а сличносг им се јасно впди кад се упореди опис увала код 'Гица, у већ поменутом делу. иди код Шварца (Моп1епе§то) и описи јурских и урдинских циркова у Пиринејима, као и слика њихова код Рекдија (1^а 1егге I р. 166.). г ) Др. Ј. Панчић: Геологија стр. 418. 3 ) Др. Ј. Панчић: Живи песак у Србији ве.ш да су «биљке што на неску живом расту гшраста доста сламног, кад што јако гранског, ретко усирављеног, већ баврљастог и ао аеску лазеАег, ретко имају пошире лишће при основи од стабла, обично су малолисте или без икаквог лишћа на сгаолу; изглед им је бледуњав , суморан, увек ретко гледан, аонајвише врло ситан од нејасне, обично беле, жуте или бвлоружичне боје. Корен имају дугачак у песак дубоко силазећи гако, да кад се догодн да се горњи сдој од песка удали, биљка остане на песку оборена у виду метле прииете за танко држаље". Биљке су се, дакле, прилагодиле земљишту и добиле особине пустарских биљака. 4