Просветни гласник

И зве Ш та Ј и надзорникл основних шкода

921

учењу и владању, нмаће месечну номоћ из школ. касе и од ирихода од школског имања. 3) Одељак о ученицима у чл. 35 закона говори: да се у основну школу нримају деца кад наврше 7 година или кад родитељн зажеле кад узму 7. годину, да се замени овим: ученици основних школа нолазе у школу навршетком 8 године редовно, а само изузетним случајима кад наврше 7 година. Можда ће на ирви ноглед изгледати настрано кад се каже да почињу пћи у школу кад 8 година наврше, али сам уверен да би настава била много рационалнија, усиеси сигурнији и трајнији. Ја мислим да би се знатно смањио онај проценат који ионавља школу; да би гимназија на и друге средње школе добнјале много зрелије ђаке са темељнијим знањима. Ово мњење поткреннћу за сада неколиким разлозима. На нрво место износим један нрекор Џ. Ст. Мила. Говорећи о универзитетском образовању он вели , да би науке \ чиниле веће напретке кад би студенти универзитета имали коју годину више, па би били зрелији да као људи изучавају Факта разних наука. За наше доба, вели, све се учи у хитњи, али би резултати били много сигурнији, кад би жнвот људски имао више милосрђа спрам омладиие, па да не захтева да се на још неочврстала илећа младића стављају терети нод којима стењу, терети који се наоде у захтевнма друштва да што нре иостане самосталном чнњеницом, и ако Је велика плузнја захтевати самосталности од онога који лшвот нознаје кроз књиге, па га или теоријски воле или теоријски мрзи — све теоријски н преувеличано. Овај нрекор потиче од ФплосоФа, од човека коме се мора призпати дубоко иознавање човечије ирироде и друштва и његових сила. Ја ћу само скромно додати да је грешно захтевати да се ире времена истачу силе омладине. Нарочито Је то за наше прилпке ногодно, јер док је у Енглеској и другнм земљама цивилизација производ од толиких милијуна људи са толиким вековима, радња многих одличних људи у књижевности, појезији, философији . науци, вештини, неимарству, у изу-

мевању и т. д. кроз толике векове, код нас је то производ времена од 70—80 год. помножен са маленим бројем јавних радиика који су нашем животу правце давалп. Ако је школи задатак да ствара не само мудре људе на речи већ и на делу, онда се брзнна и хитање управљају но оној нословици: што је брзо, то је и кусо. Други су разлози за ово мњење које овде износим: озбиљна истраживања научника и иедагога на заиаду о иреоитерећености ђачкој. Ово значи да озбиљни људи и посматрачи људског живота иочињу увнђати како је брзина људске цивилизације опасна по иодмладак и но потомство, које се лако може дегенерисати иревременим издацима оиих сила које су младоме организму од иотребе да га у најбољем добу чврстају и телесно и душевно. Ја бпх имао и других разлога да наведем у корист овога мишлења али се морам ограннчити само на ове. А увек бих имао моћи расправљати ову мисао и са гледишта по коме сам мерио моћи иашзга народа, његову Физичку и умну снагу, и његово здравље. Овде ћу само да речем: не ваља злоунотребљавати силе његове, како не би у своме развићу ирескочио мужаство а ирешао у старосг ире времена. 4) На завршетку да речем нешто и о надзору над основним школама. Познато је како се пре закона о надзору вршио надзор над основшш школама. Према томе садањи је надзор савршенији у многоме. Из искуства од ове годипе имао бих нрнметитп да инак нема довољно времеиа за цреглед. С тога био бпх мњења да се иадзор и иреглед школа отпочне одмах у ночетку маја а завршн 15-ог јуна или отпочне 15-ог маја а заврши 20 --25-ог Јуна. Друго још и то да ннједан надзорник нема више од 30 — 35 школа за прегледање. На тај би начип имао више времена за иреглед школа него сад. Ако би ово бнло непрактпчно, оида бп свакојако ваљало завести сталне надзорнике чнме би се школска ревизија још внше усавршила а усиех јаче обезбедно.