Просветни гласник

932

нрвашњег свог извора; оне улазе у масу народке усмене литературе, и предазећи с кодена на колено, оне се позније кристалишу у извесне облике, који се већ више не мењају него нросто трају донде, докде пх време нотпуно не сатре или другима не замени." „Много иута, наставља Новаковић, а нарочпто знаменптим догађајима осећања, која су за догађај или против њега, улију у причу појезије и суда осећајних објектпвних елемената мисли. Тим нриповетка о догађају постаје топлија, живља; тим се она лакше чува и преноси ; тим је већн њен васпитни зНачај за потоње народно мишљење". Кад су српски летонисци отпочели састављати летописе — у последњој четвртини XIV. и у XV. веку — нредања о Немањићском времену била су врло развијена; међу тим у српским летописима нема забелезкених народних иредања о сноменутом времену, и ако је народна иесма сачувала бар по неки спомен и до XIX. века. Према иснитивању извора, што је рапије нретресано, најстарији срнскн летоиисци саставише поглавито своје летописе Из грађе, иоцрпене из историских дела — живота и похвалних слова, којих је онда било у ерпској књижевиости. Али у цетињском летопису може се наћи места, којнма је извор у народном предању. Еад летонисац говори о смрти СтеФана Дечанског, вели: Постизает'же конбцб житча мвченичвском сБмрБтчк), схгоже иргетБ з снна своего — и о семБ немопшо кстб СЛОВО вб ДЛБГ0Т8 НрОСТр^ТИ, в1зД г ]зт' бО вбси ико ТаКОВа, Веш ,б еСТБСТВО члов г ]вЧБСКОе п0н8ждает слбзити . Сам б® «б® свмрвтБ ирЉдБ шчима взре, пророчвское провевда глаголашс слиши. рече, небо и вбикши землге. И мнтш вЂдЧти того потчное проглаголанге. И тако адавого СБмрвти цр4дает се и в г ћр «емБ гако сб мкченикн равночвстје пголвчи (Агсћту II., 83.). — Али је онда и оно, што су летоиисци заиисали , било довољно за разумевање прилика и догађаја, о којима се у летописима спомиње. Тек доцније ночињу се уноситн и народна иредања у летоиисе и родослове, као што се то види из родослова XVIII. века. Нарочито је то могло бити, кад српски летописци, одвојени од старе сриске државе читавим низом година, а изЈедНачивши се с нростим народом, имађаху исге погледе на нрошлост његову, па дакле могаху се н послужити причањем народним за своје белешке. Новаковић у чланку „Народне традиције и критичка историја" .Отаџб. књ. V.), ослањајућн се на Данилово иричање о смрти Дечанског, ио што је оп најближн сувременик био, а противно сведоџби за шесет година доцнијег Цамблака и још доцнијих летописа каже, да се у иотоњим изворима вест о смртп Дечанског номутила утицајем народног предања, које се развило после смртн Душанове. После оних кобних прилика, чији иочетак онако тужно описује монах Исаија у сиоменутом запису, као да се хтело објашњења тражити у свима начинима, које је иразноверица и малодушност онога доба пружала. Народно нредање, унесено у неке историске изворе, дало је новода познатом сиору о смрти цара Уроша. Није чудно, што се створио круг народног предања н причања о убиству Урошеву у оно црно доба, кад су се и други губици тумачили као божја казна, јер један летонисац о косовсвом боју вели, да је погибија дошла: „не в г 1 ;м 'б чбто истинбнош решити о семБ, изданв ли кимб отб свогего 6 бгвб хрангенпи или иаче соудоу божиго о семв свбБтвБшоу се". А није далеко и да се Вукашпн као нрестоип отимач ирестави као убица: та морално убиство Урошево ннје много другојачнје, јер је он умр'о доста млад, сатрвшн живот у ненрестаној борби. Што се рекло о смрти Урошевој, може се рећи и о боју на Косову, кому сувремени ипсци са свим другачији изглед дају, но што нам га сачува народно нредање, које је и у родословној преради XVIII. века. Већ крајем XVI. века главне црте те гхриче биле су изведене, њпх забележи Дубровчанин Мавро Орбини, који за основу узе нричање Тубероиа (Сегуа Тићего 1455. до 1527.), на га поиуни народним нредањем. Прича о боју на Косову прихваћена је на хартијн још ирвих дана XVIII. века, те је има сачуване у приличном броју текстова. Све те приче сабрао је и пздао Ст. Новаковић, узевши за основ најпотиунцји текст; и попунивши га другима (81агЈне књ. IX.). Ову је иричу унео нри онису косовске бнтке и пнсац „Родословил царен србскихв", штамнаног у XXI. књ. Гласника. (0 овоме пма у новије време знатних прплога за објашњење, у Годншњицп књ. II. у чланку: „Српске народне песме о боју иа Косову" од Ст. Новаковнћа; у расправи: „0 Киезу Лазару" од Илар. Руварца; у