Просветни гласник

954

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕГНОГ САВЕТА

Готово су све примедбе г. Давидовића по тој ствари умесне осим трп четири, од ко.јих ћу једну мадо ншке навести. Да ди је г. Видаковић водио рачуна о тим иримедбама г. Давидовића прилнком израде своје Бкспер. Физ. ? Водио је рачуиа у толико, што IIх је свуда где је се год могло сасвим изоставио, две или три усвојио, а остале оставио недирнуте. Ево доказа за то: ВидаковиИев аревод: За троу аоне зидове којима су нвнде у хоризонту воде и т. д. (страна 61.) Француски текст: 8иг иие раго1 1лпап§и1аћ'е, (1ои1 1а 1)ахе ез1 ћогч^опШе е1 а С1еиг с1' еаи.... ДавидовиКев иревод: На троугластом зиду, којега је основа хорнзонтална и уједној виснни с водом... ВидиковиКев рукоиис: Троугалном знду, којега је основида у хоризонту воде .. (таб. 25. стр. I.). ВидаковиКев аревод. Пуље је доказао да је код течности, тако исто као и код чврстих тела, иитензивНост струје обрнуто сразмерна нресеку течног стуба. (кн>. 11 стр. 292). ДавидовиИев иревод. Пул,е је доказао да је у течности као и у чврстих тела јачина струје у иравој сразмери са нресеком течног стуба.... (у Француском ориђнналу стоји еп гаЈзоп (Игес1е). ВидаковиЛев рукоаис. Пул>е је доказао да је код течности тако исто као и код чврсгнх тела, интензивност струје обрнуто сразмериа пресеку... (142 таб. стр. II). Као што се види г. Нидаковић није хтео да водн рачуна о исправкама нревода, на да бар њих уведе у свој руконпс, кад се за остале ногрешке ништа не зна. Ево једног прпмера како је г. Видаковнћ од средине става изоставпо оно место, које Је г. Давпдовић поправио: Говор је о сувим стубовима, на се у средини става каже у Видаковићевом нреводу: Манган диоксид прилечиће се за хартију ако се по нстој растрља мало меда. кн>. II стр. 237. Те речениде нема у рукопису г. Видаковнћа. Г. Давидовнћ велн: „узме се лист тако зване сребрне артије, па се неметална страна најире накваси штнрком, а за тим патре ди-

оксидом мангана, који је испирањем у фпнп муљ претворен". Ту је у исти мах п погрешка г. Давидовпћа коју сам горе напоменуо. Јер Француски текст гласн: Оп ргепс! ине 1'еиШе (1е рархег е!атее виг ипе 1'асе е(; виг Гаи1ге оп IIхе а\ - ес с1е 1а со11 (1е ра!е (1и 1нохус1е (1е тап^апезе ђјен 1ал г е. ћа со11е с!е ра!е значи куван штпрак (депак од теста) п цела речеипца значи: да треба за неметалну страну артије придеиитн куваним штирком добро нроиран диоксид мангана. 0 „ фином муљу" нема сномена у Француском тексту. Из тнх неколико примера видн се, да нревод Ганове Физике, којије прешао у рукопис овога деда, није из нова нрегледаи, него је, изузев неколико места, (а таквих има свега 4 — 5) на које ,је г. Давидовнћ скренуо преводиочеву паигњу, остао онакав, какан је у штамланом делу т. ј. са неисирављеннм погрешкама. Наравно овде не треба разуметп само оне погрешке, којеје цитирао г. Давидовнћ, него н многе друге, које критичар није могао изнети.Ј Оволико о Француском иреводу. А сад да видимо какоје г. Видаковић иревео онај део свога рукопнса, што је нозајмио из Рајсове Физике Не водећи рачуна о германпзмима, којпх има врло много у тој партији деда, многа места нису верно нреведена. Ево некпх: рЈкоиис. Док је дакле у ирвом моменту постао око удареног места нрстенаст брег, у другом је моменту на место брега постала прстенаста доља, која онет производи брег у себи н око себе. (таб. 41, стр. I). Немачки текст: \\';1ћгеп(1 а1зо 1т егк1еп Мотеи! ит (Пе §е1гоН'епе 81е11е еш ВлпЈ>ћег§' еп1з1ап(1, 1в! 1111 гтеИеп Мотеп! ап с1ег 81е11е (1ев ВегЈ >ез ехп Рип§1аћ1 ипс! (Певез егхеид! ехпеп пеиеп Вег§ гт§'8 ит с1ав Таћ1. Н док је у првом тренутку око ногођеног места постао прстенаст брег, у другом тренутку на место брега, постала је црстенаста доља, а нестали брег ироизводи свуда око доље нов брег. Мора се нризиатн да н сам немачки текст ннје доста јасаи и да му се прави смисао може схватпти тек онда, кад се зпа како таласи постају.