Просветни гласник

I/ <Ј \Ј

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

би требало да буде по Рајсовој деФиницији амплитуде,) него сашо најдаље остојање тачке рачунато од њеиог равнотежног положаја. По себи се разуме, да се иста недоследност налазп и у рукош-тсу г. Видаковића. Поред све ирецизности, којсм се одликује дело Рајсово, ииак читамо и овако једно место: „Ве1 с1ет Ре1н1е1 уегв1еМ тап нп1ег е1пег 8сћшн§ип^ ешеи Шп — оЈег Нег§ап§..".. (ст. 124). — Одакле ће се рачупати тај Шп или Нег§ап§? Да ли од једног најдаљег иоложаја клатна до другог, или од равнотежног па до најдаљег положаја? Јер у носледњем случају, трептај траје само половину онолико колико у првом случају. Метод, којим је Рајс написао ту своју Физику ннје експерименталан. Истина на кви311 и не стоји да је „експериментална физика" него просто ,Е1етеп1е с1ег РћугЈк"; само о томе говорим за то, што је из ње г. Вндаковпћ узео материјала за своју „експерименталну Физику" не изменивши међу тим ни у чем Рајсов метод. Ја нећу да наводим мпого иримера за потврду оиога што сам горе навео. Овај један биће довољан да нокаже, којим се методом сЛужио Рајс у своме делу. Навешћу га из рукоииса г. Видаковићевог: 68. Удар шеластичних тела — Кад се два нееластична тела сукобе у правом централном удару, онда она услед удара добнју заједннчку брзину х __ т с + 111 , с, . т + т, Дакле ни Рајс па нн г. Видаковпћ нису објаснцли својим ђаиима ни шта је ш ни ш, нп с ни с, ни х а траже, да они пауче на памет горњу Формулу, пре но што дознаду шта она управо значи. Исто тако: 70. Удир еластичних тела — кад се два еластична тела сукобе нод нравнм централнпм ударом, онда су њихове брзиие носле судара: V = I 1 " ш >) С + 2111, С, и Ш + Ш, (111, — 111) С, + 2ШС I — , 111 + 111, II сие то морају ђаци најпре да наипшу па да се старају то и да докажу, јср се обн- I

чно та доказивања завршују: ,зо 151 МегтИ (1ег8а1/ ћетезеп," „а то је опо што смо хтели да докажемо." (Рајс стр. 73, Видаковнћ таб. 18, стр. II). Може бити да је бог зна како добро овако шаблонско учење Физике у немачким школама; ја опет мнслим да га никако не треба увести у наше школе. Међу тим Вилнер је написао Физпку за много веће ђаке, но што су Рајсовп. на ипак ју је израдио чисто екснерпменталним методом. Јер ако се Физика неће написати експерименталним методом, онда свакако неће катихизис. Од Рајсове се Физике не разликује много у том иогледу нн Ганова Физика, нарочито она Ганова Физика, коју имамо у сриском преводу и која је сад прешла у руконис г. Видаковића. Та Ганова Физика ннје нпшта друго, до скун деФиниција физичких појава. Оћете ли доказа томе ? На првој сграни тога дела стоји: „Шта, је физика? — Физика је иаука о појавама при којима се п т. д." Може ли се Физика дефинисатп у два дела и то одма у почетку ? Ја не знам како је нанисан ориђинал, са. кога је г. Вндаковић преводно, али у прошлогодишњем издању Ганове Фпзике нема тога „Шта је Физика?" него ,је у место тога дошло „Иредмет фпзике" п то не на првој страни дела. Исто је тако „Електрицитетје моћан Фпзичан чинилац који се јавља иривлачењима н одбпјањима, светлим појавима, жестоким потресима, хемијским разлагањима и многнм другим појавнма." (И нревод и рукоппс). И сад реците да.знате шта је електрицигет нарочито ио ономе: „п многим другим појавима." Ето у таком је духу наппсано Ганово дело, а у таком је духу и рукоипс г. Видаковића. Може бити да ће г. Видаковнћ и да брапи тај начин писања; ја само знам, да је Фнзика била нрва,која је инаугурисала експерименталан метод, који су све науке ирихватиле, п да дакле Физика у оиште, а нарочито школски учебник Физике, не сме имати другог метода, до чисто експерпменталиог. Ие треба мислитп, да ваља из Физике избацпти све деФиниције. Не. ДеФшшцнје ћа остатн, али на својнм местпма: после аоснатрања и ексиеримеита.