Просветни гласник

ШТА Ј Е ОМОРИКА

Отога, отопка, 1, Ађјеа ехсе1аа ВС (Уиј. Уик Сгпа§); РЈпиз отопка Рапс. V. отага. Шулеково Уиј. ево штаје: „(Уиј) = Рге8У1еШ НЈнкир ђозапвк! 0. УијЈсЈс, рпја!е1ј ћ|'1јаг81\'а, зађгао је и Во81п шпо/ти ћгуа18кШ (тако!) шепаћ 1)Пја које 12 Јјекагизаћ, које 1/ и81уе11 пагоЛа. 8\'оји /1 )11 * 1 < и рге<1ас1е ргес. §08р. каио1ики МЈћоуИји Рау1тоу1си, а отај ји 1/уоП ше1П 1>о8] а!л" стр XXII Да ли и колико треба пажње иоклонити овој Вујичићевој збирци, нека ми је дозвољено да наведем овде неколико речи мога драгога учитеља Бг Ј. Панчића 1 : „Два су се рода научеиих људи занимала збирањем речи: језикослови и ириродослови, кадшто су се у посао начали и такови, који пи језика ни природи ствари иозиавали нису, а врло ретко су оба знања била у једном лицу. Већина речника, које су нрви списали, садржи множину некритичних речи често само за то узетих, да их има више, производи су нак оних других за то неупотребљиви , што су више из књиге но нз народа црнени." Па с тога п овој Вујичићевој збирци не може се никаква аутентичпост придати. Шулек наводи и Вука, а ево шта стоји у Вуковом речнику стр. 459. „омара, Г (у Ц. г.) сћ оморика. А пред њима букова омора. оморика Г. (Пе ПсћГе, ртиз." За тИм Шулек паводн и Панчића, а ево шта Панчић вели у томе снису 2 па који се Шулек иозива: „Оморика као да је име заједничко овој (РЈпи8 ршеа ћ) н следујућој Фели (Р. ЛПГе8 В), бар су ми моји знаици на југу показивали под тим имеиом час јелу, час смрчу, чему у нотврду 1 1)г Ј. Ианчић. Рибе у Србији. Београд 1860 године.

2 Г)г .1. Ианчић. Шумоко дрвеће и шиб.Бе у

Србији. Београд 18 71 год. отр. 153.

иде и то; што се под омаром на пашем ; југу разумева шума јелова н смрчева, иак | и борова или у оиште оио што Немци зоку I ХасШлтаћР'. Овај спис Панчић је штамнао 1871. год. а тек 1876. г. открио је коме дрвету нрниада име оморика.' Дакле до ове године могло је се пме оморика узимати за ово или оно дрво, али од ове године (1876) номоћу творца српске Флоре, пе давио иреминулог Панчнћа, тачио је утврђено, да нме оморнка припада једиио чстипару Псеа отопка Рапс. А сада још нешто, из Шулекова речника, да наведем: „ЛШез ВС је1а, је1, е1а, ја1а, је1уа, бгпгса, зшгека, зтегека, сарјн, санпс, саш. „АМез ехсе1га 1)С. огаага," огаегПса, огаога, огаопка, згаегеса, зтгеса, сарт. Адгез ресИпа1а Ј)С јеНа, уПа је1а, је1ка, јес11а, е1а, јаИа, зтгека, ђопка, ћоја, Гојка, Ггепја, ргиса". Пз ова три примера види се каквује збрку иаправио Шулек од речи : оморика, јела, смрча, бор. Из овога се никада пе би могло сазпати гата је јела, гата ли смрча. Међу тим иаш парод пеће пикада назвати јелу смрчом: или обратно. Ово смо само за то навели, не би ли ма где нашли г. Себигааиовићеву „домаку н обичну оморику"; али иа жалост, његових оморика иема у овнм двема делима које је нздала југословеиска Академија. А сада да видимо гата вели паш вредни отац Јестаственице у Срба, Панчић, о своој оморици. 3 1 Ог Ј. Рап61е. —• Ето пшо СопИсге 111 с1сп ОвШсћеп а1реп. Ве1^гас1 18 76 г. 2 Омара зиачи шуму а нс једно дрво (горњи Иуков нример). У ужичком окр. у селу Семсгњсву чуо оам 1 887 год. где ми један старац нричајући реч.е: ((Родио сс у омари". '' Пг Ј. Паичић, Оморика иова Фела четинара у Србији. Прештамиапо из „Тожака". Београд 1 887 год.