Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВКТА

познато је да, су на земљишту међу архон- ј тијом Србијом и међу Бугарском биле осим ! осталих и илеменске државице Срба Браничеваца и Тимочана, да су ти Срби у брзо осетил.11 иаваду бугарску; да су доциије отпади од Бугарске Франачкој; да је иосле разних метежа то, и још што шта, нослужидо као иоЈ!ОД сукобу Франачком с Бугарима; да су у тим борбама Бугари отели Срем и да је иосле свега тога Пресијам ударио на архонтију Србију за владе Властимирове, и да је 'ГО уједно био ирви сукоб између српских великих жунана и бугарских владалаца. Ови Факти очевидно одмичу границу велико-жуианиску нрилично од Искра. Да видимо како то писац прича. Оп све своди иа ово: „На исток од Србпје, преко реке Искра, живели. су Блгари. У то време у Блгарској је владао кнез Пресјам, оп је хтео да направи велнку Блгарску државу, на за то ударн на Србе и заузме Срем. Из Срема отиочне да упада и у Србију (стр. 2 таб. 2)." Куда су Бугари стигли у Срем, ако је српска граница била на Искру, и што да они нападају Србију чак из Срема, а да не ударе одмах нреко Искра, то нисац пе објашњава, а тешко ће и објаснити. Да не би сам себе иобијао, нисац и даље навија ц прећуткује догађаје, тако, на истој страни прича рат Борисов с Властимировићима, који су му заробили сина и ио миру га пспратили до границе. Писац сад ие помиње где је та грапица, али је без сумње зпао да се у сваком опшириијем историском делу наводе речи Константина ПорФирођешгга, да је та граница била код Раса, близу садашњег Новог Пазара. Какн ли су разлози навели нисца да овако очито бежп од историске истиие? Писац ће у осталом с овим и даље кубурити. Тако и доцније иротеже рашку границу до Искра на иосле неколико реда имамо од једаред између Мораве и Искра Браничево и видинску област, као даје писац заборавпо, 1 што је мало ире казао, осим ако је имао на уму како објашњење, које је нама остало непознато. б). За Бојку стару срнску иостојбину каже, да је била у поречју „Горње Висле и горњег Дњесгра, а то је у данашњој Русији" ' и Рашиа (се пружала) од Дрине до Искра и т. д Преко Мораве бшо јо Браничево па даље Видипока област до реке Искра" (стр. 2 таб. 3).

ј (стр. 1 таб. 1). Ово је носледње погрешно, ! јер стара Бојка, део данашње Галиције, није у Русији већ у цислитавској иоловинн Аустро-Угарске монархије. — Тако исто погрешно ппсац кажедаје Панонија „равиица око Тисе и Дунава" (стр. 3 т I) а тако исто погрешно мисли да се балканско нолуострво већ у 'VI веку звало „Илир-ко-Трачким" (на исгом месгу). в). За Солунску област каже, да је „доцнпје названа Доња Србија." Ако је пнсац овде мислио на неке наше данашње нисце и друге не много старије, онда је у нраву ; само то спада у историју погрешног мпшљења ј науцп а не у уџбеник српске псторнје. г). Пре сам поменуо један иример геограФске немогућности при нричању војних операцпја. Да видимо још један. Говори се како за владе Чеславове Маџарн „варварски парод" „упадну у Срем и опљачкају га. Из Срема уиадпу у Србију и то у Босну и доиру до реке Дрине" (страна 2. табак 3). Где је Срем а где је ондашња Босна, која нпје допнрала до Дрине, па да се најпре удари на Босиу па тек после на Дрину. То исто писац ионавља мало даље кад пели да је Чеслав, пошто је ту на Дрини нотукао Маџаре, нрошао кроз Босну, па за тим прешао у Срем. У онште нпсца изда географско знање чим ночне описиватп како ратовање. Уз то дође и неразумевање нисаца, ко.ји су о томе писали, и самовољно намештање иојединости. Тако је ратовање Стевана Војислава с Грцима и његова славиа победа код Бара онисана тако неверно, да се једва може познати, н акоје писац утрошпо целу страну и по свога рукописа, па шта више н но леиоти веома заостаје за ирнчањпма пнсаца, који су нам о њој сачували спомен. д). Граница Босне ирема Рашкој одмах после смрти Чеславове погрешно је означена на Дрини (стр. 2 таб. 3) пошто није допирала до те реке. е). На другој страпи IV табака грешп нисац кад мисли, да Је арбанаскп Елбасан нкад бпо у дукљанској граници. ж). У осталом то мепи није ни пошто чудно, кад ппсац помиње чак некакав „данашњп лесковачки округ" (стр. 3 таб. VI). з). Ппшчево геограФско знање ноказује и то, шго иомиње некакву „Ерцеговину" за