Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

91

у завичај, дигие бупу н ослободи земљу од Бугара. Писад је пснрпчао опо овако, да „су Бдгари једном упали у Србију, заробили Чеслава н дрлсали га у тамннци 7 година." Важније је од тога, што нисац не велн, да су Бугари били Србију нокорилџ, већ овако наставља: , Једаред Чеслав улучп лгодну прнлику те побегне из тамппце п дође у Србију. Одмах скупп чету војника и ночне ратоватп противу тадашњег српског владаоца (Захарије), који се држао БЛгара." Дакле је Србија била слободпа, само је Захарнја водио бугароФилску полптпку! Је лн све ово овако изврнуто из незнања нли из неког патрпотисма, не бих умео казати. г) Говорећи о св. Савп н за тим о Стевану Првовеичаном, па два места помпње Стеваново крунисање, па са свим самовољно норед свнх савременпх сведоџаба каже, да је краљевство нроглашено иријатељством грчкога цара, а о напп ннгде ни помена (стр. 3 таб. 7. и стр. 3, таб. 8 ). д) Тако је ваљада нсто нз нишчеве главе, што говори да је ВладисЛав. са својим смутњама пз Дубровника нротив Уроша. бпо пог.од Урошеву рату с Дубровником 1524 год. (стр. 2 п 9), јер то иначе није познато. е) Бранпчевскп кнезовп Дрман п Куделнн бпли су по пишчеву говору зависни од Драгутина, те је њпхов рат с њпм и с Милутином бпо проста побуна и ништа више (таб. 10). И то је једна новина у науци. ж) „Са Велблужда Стеван уђе с војском у Блгарску, у којој је био велики неред. Блгарски великаши су мислили, да ће их краљ Стеван иобнти (одакле ли је ово писац дозиао?), а кад је дошао у Трново" итд. (стр. 2 и 3 таб. 11). Стеван није стигао до Трнова, већ се с пута вратно а тамо је послао нешто војске. Овде да напоменем да пнсац нигде не ка„ е бугарски цар, већ краљ а негде и кнез. з) Не знам зашто али писац наводи потппсе неколнко знатннјих владара (неке чак и старим језиком). Разуме се да ни ту пе моасе битп тачностн. Тако у једном Душанову стоји поред осталога „краљ Србије" (стр. 3. таб. 12). За ово не може бити ни једне по- ■ тврде , као што у опште нема срнске речи „Србпја" у целој нашој старини.

и) „Ђурђе остави (опседнуто) Смедерево нод заповедништвом својнх синова н оде у Маџарску да тражи помоћн" (етр. 1 таб. 18). Ово ће бптп тачио, ако се место речп „својих синова" ставе речи „свога сина Гргура." ј) »Маџарска војска (нод краљем Владпславом п Јовапом Хуњадскпм) иређе у Србију. Тада и Ђурђе скупп у Србијн велику војску и крене се заједно са маџарском војском. Онн прво заузму Смедерево, па Голубац, па Крушевац, па и Ннш." Нпшта друго нећу овде замерити, али само да је писац казао, у којој је то Србпји скупљао Ђурађ војску кад су у турским рукама били ти градови, које је оп заједно са Маџарпма отпмао! До сад се увек знало, а такоје и писац мало пред овнм написао, да је Србија бнла нокорена а да је Ђурђе у Угарској скупљао војску (стр. 2 таб. 17). к) Говор о Ђурђу Страцпмировићу Баошићу показује цело ипшчево незнање зетске исторпје. Да га разгледам: „После Срацимира ностао је зетскн владалац његов спн Ђурђе II." Међу тим су по смрти Страцимировој његова браћа Ђурађ I и Баоша II наставпла владати, као што су и дотле с њнм док је бпо жив, а спн му је Ђурађ тада био још млад п нејак. Ппсац наставља: „ОдЂурђаП отме престо Балша II, син Балше I. После њега опет је завладао Ђурђе II." (стр. 1 таб. 19). У ствари је"бнло да је по смрти другога брата Ђурђа I завладао сам Балша II, коме није требало отимати престо спновцу Ђурђу II, јер га овај ннје ни имао. л) 0 капетану Кочи Петровићу који је у крајипи, која се по њену прозвала, дигао народ на оружје, кад је Аустрија заратила с Турском, п за тим, пошто се ауетриска војска повукла на леву обалу дунавску, бно ухваћен и с дружином на коље набијен, овако нисац говори: „ Аустрмски цар, којије истерао Турке нз своје царевине, позове у помоћ Србе нз Србије да ударе на Турке. Коча Петровић.... дпгие устанак у своме крају, а уза њ нристану многи Срб'и. Ои са својом друлшном нападне на Турке. Аустријскп цар не ударп с војском одмах, као што је бпо казао, а Турцн с великом војском онколе Кочу н његове другове у Пор^чу." Сад описује смрт Кочину, па наставља: „Пошто је Коча са својпм друговима погпнуо, аустрпјскн цар зарати 12*